Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

727

служимо једним асоцијациским системом да остваримо неку жељу, да урадимо неки пасао — између ових разних асоцијациских система настуиа прекид,бива ограничено распоређивање секуидарних едемеиата у пашој свестп. Ето за што један исти човек може не опажати грдне несугласице, које се находе у веговој свести, једне поред других, — просто зато што су из разних асоцијациских система и што не могу бити у свести у исто доба, но једна након друге. Сад се може разумети зашто рад снаге која репродукује много сто.ји до облика у ком су асоциране преставе и психички појави, т. .ј. до реда којим се преставе изазивају. У низу престава А, В, С, Б — В може изазвати С, и ово опет Б; ади врло мучно и ретко то изазиваае иде обрнутим редом. Тако се може разумети зашто у свести изазивају сличне ситуације, истоветна места, сдична осећајна стања увек оне одређене састојке њезнне, којн су у њој некад били. Асоцијације одређују правац, у ком ће се асоцнрати секундарни елементи у свести с осећањима и жељама. Не само потреба него и жеља, тежња чини некога довијарним. Ове преставе утичу на све што с њима стоји у свези привлачећи га, тако да неки пут замене друге исто тако важне асоцијације. Према овом што смо рекли сад се још јасније може Формулисати нознати нам закон репродукције. Од оних елемената или психичких трагова наше свести најпре се репродукују под утицајем нових надражаја они који имају најјаче развијену асоцијативност. Некп психички елеменат или група таквих елемената добива ову асоцијативност или од садржине или од њезине свезе с другим елементима, дакле илл по сукцесији, по коегзистенцији или по сличности, или од суме свих временских момената, за којих је у души била. У ирвом је сл.учају екстензивна, у другоме протензивна количина. Најпосле на асоцијативност тих елемената има утицаја јасност, одређеност њихова. Природа свести уопште одређује вредност овоме закону. Јаки примарни утисци, осећаји, осећања и тежње не потпомажу асоцијациску делатност. Кад човек осећа јаче физичко уживање Ш1и бод, кад му се удови уморе од рада и напрезања, кад многи чулни утисци вежу пажњу његову — онда му обично не „пада на ум". Ово заборављање није отуда што је попустила асоцијацијска делатност; та свестп не може бити уопште бар без ел.ементарнога јој облика, који претвара чулни утисак у опажај. Али је у природи свести да у једноме времену може у њој бити само једна врста престава, и, ако преовлађују примарни елементи, — за секундарни рад не достаје јој снаге. И у раду асоцијативне делатности наше свести познати моменат несвеснога има велику улогу. Догађаји и потребе у животу непрестано уносе у свест главне преставе — оне се јављају у исто доба када и најразноврснији комплексн п у необичној ексензивној величини. Те главне преставе личе на оне људе, који се познају с целим светом, свуда се виђају, непрестано нх спомињу — а не зна се за што.