Просветни гласник

114

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

четири стране, да је овај Споменик, рекли бдсмо, уступљен готово једино радњи академика II. С. Срећковића, у којој он, на свој већ познати начин, најмање академскп, на дугачко и на широко расправља и исправља о кнезу Лазару и Марку Краљевпћу, н по вољи цитује најразноврсније спомене о њима и ономе што се на ово питање односи. КаД би било какве користи од тога, мп бисмо и овом прилпком, поводом ове расправе академика П. С. Срећковића, поновпли оно, што већ рекосмо о издањима Српске Краљевске Академије, ириказујућн Споменик XXXIV (Пр. Гласнпк, свеска за Фебруар, ове године). Али, од тих напомена, види се, нема користи: у Академијиним издањимаизлазередовно и неакадемијске радње! * Методика нацртне геометрије. —Предавања на нашој Великој Школи. Напнсао Димитрије СтојановиЛ, некадањи проФесор нацртне геометрије на Велико.ј Школи. Веоград. Државиа Штампарија Краљевине Србије, 1899. Текст, В. 8°, стр. X и 692. Слике, 8 9 , листова ]1ХУ са 460 слика. У овој књизи, — управо у овим двема књнгама, јер уз текст иде н нарочита књига слика, — као што н натпис казује, објављују се предавања некадашњега професора нацртне геометрије на нашој Велнкој Школи, Димитрија Стојановића. Књига је подељена у пет одељака, у којима су детаљно разређени ови одељци нацртне геометрије: Ортогонално цројектовање, Централно пројектовање, Теорија пројективиих облика, Коничнн влаци и Централна колинеација у простору. Појавн ове књиге зарадоваће се сви техничари у нас. Алн, да им не буде празно радовање! — Каизи је, као и свима осталим уџбеници за Велику Школу, цена тако велика (двадесет дипара, са сликама), да ће бити сасвим незнатан број оних, који су у могућности да књигу купе, те ће, бојнмо се, битн све по староме: књига

ће годинама лежатн у магацинима Државне Штампарије, а они, којима је намењена н за које је штампана, и даље ће се невољно помагати непотпуним белешкама нкојекако израђеним аутографисаним табацима. Истина је, цена је овој књизи, као свима осталим нздањнма Државне Шштампарије, одређеиа према трошковима учињеним око самога издања; али не би ли било боље, и за саму штампарију корисније: оваквим издањима, која и тако Нхмају слабу прођу, стављатн нижу цену без обзпра на трошкове, па да се књига распрода, него ставити књизи, према нашим приликама, велику цену па све књпге чувати нераспродате. * Извори за грчкуи римску историју. — Од Арнолда Шефера. Српско пздање приредпо Ђг. Никола ВулиИ Веоград. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1900. В. 8°, стр. 313. Под горњим је натписом недавно објављено српско издање обеју свезака ПзворЗ, за грчку и римску историју, од Арнолда Шефера. Књига је подељена у два велика дела. У првоме делу су нзворн за грчку нсторију п ту су ови одељци: Старије доба до Херодота; Од Перпклова доба до Филипа II; Доба македонске владе; Последња времена грчког државног живота, александријска ученост. Други део, у коме су извори за римску историју, има шест одељака: Најстарије време до Ханибаловог (Ханибалова ?) рата, 218.; пре Хр.; Од Хадибаловог рата до трибунства Тиберија Семпронија Граха, 218.-113. пре Хр.; Од трибунства Тиберија Семпроннја Граха до краја грађанских ратова, 113.-30. пре Хр.; Од Августовог прпнцппата до Тројанове смрти, 30. пре Хр. 117. после Хр.; Од Хадријана до Константина III, 117.-324.; Од Константина до Јустинијанове смрти, 324.-565. Ово је дело нарочито спремљено, да послужн као ручна помоћна књига