Просветни гласник
8*
БЕЛЕШКЕ
115
свакоме, ко се специјално бави о ■старој историји. Према томе оно ће и у српскоме издању овој намени корисно иослужити, у колико у нас има могућности за специјално проучавање старе, а нарочито грчке и римске историје. * Живот и рад Јована Гавриловића. — Напнсао Анд. ГамриловиЛ. €поменик Јована Гаврпловића, књига III. Издање Учитељског Удружења, XX. Београд, 1900. Штампарија Светозара Николића. 8°, стр. 104. Захвалност је данас у опште врло ретка у целоме свету, па и у нас, те у толико пријатније изненађује захвално сећање нашнх учитеља народних школа према своме великоме добротвору Јовану ГавриловиЛу. Учитељи су већ дали видна доказа своје велике захвалности према Гавриловићу, подигавши му споменпк. Издањем ове књижице, у којој је приказан живот и рад Гавриловићев, Учитељско Је Удружење само пружило још један доказ више томе, да се наше учитељство у истпни одушевљава ■свима оним идеалима, којима напаја српску омладину. Сама. слика живота н рада Гаврпловићева, приказана у овој књизи, није баш потпуна, јер је писцу за ово недостајало довољио грађе. Али је ова слика доста јасна, а нама у толнко угоднија, што нам приказује ваљанога просветнога раднииа нашег и учите.љскога добротвора Гаврнловића најчешће у односима с оцем наше новије књижевности, Вуком, коме је Гавриловић био велики и одани поштовалац и добар пријатељ, чинећи са своје стране све, да своме великом пријатељу помогне у борби, коју је овај водио за преображај српскога књижевнога језика и правописа. Бољега прегледа ради ова је књижица подељена у ових пет одељака: У Буковару, везе с Вуком ; У Србији, живот 1831.-1868.; Рад тога времена (Учешће у друштвима, У Српском Ученом Друштву, Ењижевни рад, Даље
везе с Вуком); 1868.-1877.; После смрти. У додатку је уговор Гаврнловићев са српском државом о оснивању пенсионог фонда за удовице и сирочад учитеља и учитељица основних школа. * Зар. Г. ПоиовиК. Пред Косовом. Белешке из доба 1874.-1878. године. Друго издање. Београд. Штампано у Државној Штампарнји Краљевине Србије, 1900. 8°, стр. 108. Ове су белешке биле у Пр. Гласнику опширније приказане, у ..шнулој години. Ми нх и овога пута, бележећн појаву другога пздања, топло препоручујемо свакоме, ко буде желео да се што боље позна с приликама у којима је живео, п мислима којима се одушевљавао, и сновима, које је сневао наш народ, у најближој околинн прослављенога Косова, у времену кад се пре четврт столећа било почело живље радити на остварењу заветне мисли Србинове. * Преглед рудишта у Краљевини Србији. За парнску изложбу 1900. израдио др. Дим. Ј. Антула, геолог рударског одељења. (Са додатком: 0 рударско - правним односима, саобраћајним средствима, шумама, водама и радничкој снази, од П. Илића, руд. ннжињера и рударском ка.ртом, размера 1: 400.000). Београд. Државна Штампарија Краљевине Србије, 1900. В. 8°, стр. 134. Овом се књигом хтело представити, у главнпм потезнма, свеколико познавање о природи свију важнијих рудишта у Србији, п то се у пуној мери н постигло. Писац је, послуживши се свима важнијим радовима ове врсте у нас и многим извештајима о нашем рудном благу поједнних лица, која се баве о ироучавању наших рудишта, у овоме своме прегледу лепо п јасно приказао сва главија рудишта у нашој Краљевини, уневши у књигу, на потребннм местима, и многобројне податке, тако важне за што потпуније познавање нашега рудног блага.