Просветни гласник

116

ПРОСВЕТНН

ГЛАСННК

После краткога увода, у коме је нзложен врегледно геолошки одељак, износи се преглед рудишта, и то овим редом: злато, жива, олово, циник, бакар, арсен, антимон, никал, хром, гвожђе, манган, пирити, сумпор, графити, парафински шкрнљци, асфалт, фосилан угаљ, грађевинско камење н мннерални извори, У додаткује прплог II. Илића 0 рударско-правним односима, саобраћајннм средствима, шумама, водама п радшгакој снази. Ова је књига изишла, у врло лепој техничкој нпреми, као издање рударског одељења мннистарства народне прпвреде. ❖ Врњачка бања. Од др. Ћ. П. Јованови&а, приватног лекара у Врњцима. (Прештампано из „Српског Архива за цел. лекарство" 1900. год.). Београд. Државна. Штампарија Краљевине Србије, 1900. В. 8°, стр. 88. Смемо рећи, ни најмаље не претерујући, да је наша Србија по својем рудном благу сразмерно најбогатија од свих јевропских земаља. Нарочито је богата разноврснпм минералним изворима, чија се вода, по својој лековитости, може мерити с најчувенијим мпнералннм водама светским. Па опет, и сада су још мвоги наши минералнн изворн довољно неиспитани, н ми у невољи, а много чешће без праве невоље, тражимо на страни лековите изворе, и ако их у својој земљн имамо и лековптијих н бољнх. Али, томе се није много чудити, јер: непнтано незнано, гшано — вољено. Еад се нашп минерални извори боље испитају и добро познадт, као што, ево, у добри час већ почиње да се на томе радп, ми ћемо заволети своје, па ће нам н многи странцн у походе долазити: да у нашим минералннм водама потраже лека својим недузима, а и да се наужнвају многих природннх лепота наше лепе отаџбнне. У књизи, чиј натпнс горе исписасмо, срећан је оглед, да се лекарп, а и шнри кругови нашн, упознаду с минералним лековитим изворнмЛ. на-

шим. Овај је оглед у толпко срећнпји,. што се овога посла латио стручњак, лекар, најиозваније лице да да свој суд о вредностн и лековитости поједпнпх минералних извора. У књизи се, чак и у поједпностима, говорн о Врњачкој Бањи, једноме од наших најчувенијих минералних извора, о чнјој се лековитостн, а и многим природним лепотама које овај извор и његову најближу околину красе, већ зна и далеко изван граница наше Краљевине. 0 Врњачкој Бањи, после предговора, у овој се књизи говори у овим одељцима : Саобраћај с Врњачком Бањом, Историјски део, Општа тонографпја и геогнозија Врњачке Бање, Количипа врњачке воде, Физичка својства, Хемијскп састав, Топлота, Физиолошки утицај, Хигијенски односи, Врњцн као климатско место. Живот у бањи (иијење воде, трајање лечења г сезона за лечење, потреба лекарске контроле, после бање )ј Примена врњачке воде у разним болестима, Дечење млеком, сурутком и кефиром, Уирава Врњачке Бање. На крају књиге је литература о Врњачкој Бањи, па су онда побројанп страни минерални извори, слични Врњачкој Бањи. У књизн је и неколико врло лепих слика, махом фотографских снимака појединих зграда и места у Врњачкој Бањи, Др. Јовановић нас је овом својом књигом у истини врдо задужио. Желети је само, да његове речи буду примљене срцу, да их саслушају и послушају — и лекари, који упућују болеснпке у бање, и болесници, који су принуђени тражитп својој бољци лека у бањи. * Алохолизам И ЗЛОЧИН. Написао др. Ж. МиљковиК. Београд. Штампано у Српској Краљевској Државној. Штампарији, 1900. В. 8°, стр. 46. У овоме спису, који је прво штампан у Полицнјскоме Гласнику, зналачки се говори о алкохолизму и његову утицају на злочин, п то: о деј-