Просветни гласник

124

ПРОСВЕТНИ гллсник

редни проф. Вед. Школе; Буцет, од др-а М. фон Хекела; Општинске финансије, од Л. Пол-Дибоа; Економски положај Србије, од Милпвоја М. Костића.; Нацрт историје Политичке Економије, од Џона Келса Ингрема, с инглеског превео Милпћ Радовановић, проф. Вел. Школе; Мислп о ужем царинском и трговинском савезу с Немачком, од проф. др-а Евг. фон Филиповића, превео Влад. С. Цонић; Важнија примењена начела процесуалног пореског права у Аустро-Угарској, по др-у Јохапу Воленики М. А. Поповнћ ; Завршпи рачун о државннм приходима и расходима за 1898. год., -од С. Р. К; Експозе минпстра финанспја п буџет државннх расхода и прихода за 1900. год.; Шпанска општа царинска тарифа, од С. Р. К.; Унутрашњи преглед; Спољашњи преглед; Нашафинансијска пракса; Ппсмо уредништву од Цв. Јаковљевића; Реформа непоередних пореза у Баварској, од В. Бајкнћа; Статнстички прилози ; Питања и одговори; Белешке; Службени део.

ИЗ НАУЕЕ

0 старим српским новцима. Из извештаја задарске више гимназије посебно је оштампана расправица проф. Брунели-а, Шиз^гаиопе 81опса а 1)ап1е В1У. Сот. Раг. XIX., у којој се коментарпше познати стих Дантеове Божанствене Комедпје, ,...дие1 т Вагсга сће таЈе аддгизГо И сото (Јг Утедга , а којп се наводн као доказ, да су у старој српској држави још врло рано ковани новцп, на супрот тврђењу, изнету пре неколпко година у једноме предавању проф. Ковачевића, да су стари српски новцп зшого познији фалсфикати. Коментаришући овај стих, проф. Брунели се бави о овим питањима: која је то земља Рашка, на коју се односи овај Дантеов стих; на кога се ра-

шкога краља односи овај стих, и како ваља разумети оно хпа1е ১шз(;б ? Одговарајућн на прво питање, иомиње, како су у доба Дантеово балканске земље и народи бнли добро познати у Италији, истичући како је један савременпк Дантеов, и сам Италијанац, говорећи о разннм јевропским а,ржавама говорпо и о Србији, изневши, како се њен владалац зове рашки краљ, а становници Србије „хрпшћани су, али се не покоравају римској црКви, и имају много верских заблуда; имају краља, ади немају иространу земљу". Па и пријатељ Дантеов Визопе <1а ОиТло добро је познавао Србпју (Рашку), те у једноме своме роману пушта, да се чптави догађаји развијају у Србији. Дакле, п Данте је познавао добро Србију, п може се покдоннтп вера ономе, што је у томе стиху поменуо о Србији. 0 другоме питању бавили су се и остали коментатори Дантеове Божанствене Комедије. Једни мисле, да се Дантеов стих тиче краља Уроша I, а други држе, да ће тај рашки краљ, кога Данте помиње, бити краљ Милутин. Међутпм Брунели тврди, да се Дантеов стих тиче старијега сина Урошева краља Драгутина, који је вдадао, једновремено с братом својим Мидутином, баш у времену, из кога су и жалбе Млечића на српске новце. Брунелн и не сумња, да су српски краљеви ковади новце јотп у XIII столећу, поткрепљујући своје уверење о истинитости старих српских новаца многпм документпма из млетачкога архива, у којима се говори о новцпма српским — Аепагоз и дгоззоз Ле Вгезсо (Брсково). Из тих докумената изводи закључак, да је у оно доба постојало између Србије и Млетака чптаво питање односно српскога новца, због разлпке у вредности, те су тога ради бпли установљени и нарочитп оМс1а1еб §гоззогит Ках1е, о чему расправља п X. РараЛороП у своме сппсу Бе топеке сИ УепегГа ДезсгШе е(1 Шиз1га1;е (1893.). Што се тнче израза ?па!е аддшзГо мисли, да то нпкако на може значптн