Просветни гласник

Б Е Л

ЕШЕБ

125-

фалсфиковање, већ неаотиуно угледање, вридагођавање (млетачкпм новцима). Дакле, он 'утврђује, да су ерпски краљеви још у XIII столећу ковалн новац и да тај новац није био фалсфиковање млетачкога новца, већ прави новац, који се од млетачкога новца разликовао по смеси и вредности. * ЕтнограФСке збирке. — Велики интерес ирема народноме животу и свеколиким одликама овога жпвота, једном само пробуђен, нпје никако малаксавао, већ је, на против, све впше јачао, те је данас свеколики народип живот предметом најмарљивијих испитивања и проучавања. На све стране се, поред народних умотворина, истраљују иврло марљиво у нарочите збирке прикупљају разнолики производп просто-народне културе: носуђе, алати, одело, накити и др. Тако ове етнографске збирке мало по мало расту у читаве етнографске музеје. Шведски етнографски музеј је међу најстаријим музејима ове врсте. Засновао га је (1г. АНиг НагеИиз, шведски лрофесор и научник. Још 1872. године он је почео радити на оснивању шведскога етнографскога музеја, и одмах је почео путовати по Шведској, нарочито но најзабаченнјим крајевима њеним, куда је сувремена култура могла до'прети најкасније, те се тако ту просто-народнп жпвот могао најдуже одржати; прп тпм путован.има он је прнкупљао народне умотворине, а уз то и све остале пронзводе народне културе, карактеристичне за што потпуније познавање простог народног жпвота. Тако је прикунио велпку и лепу збнрку народне ношње, накита, посуђа, алата, и др. нредмета, н тнме је положио темељ данашњем шведском етнографском музеју, који сада даје и потпуну и лепу слику свеколико^а шведскога народнога жнвота. У Немачкој нма више етнографскнх збирака, али је најбогатија она у берлинскоме музеју, у коме је још од

1856. године заснован етнографски одељак, који се нарочито почео развијати од 1876. године, кад му је дошао за управника ВазИап. У Хамбургу је заснован етнографски музеј 1877. годпне, у Дајпцигу 1873., само што се у њему, као нн по осталим немачким музејима за етнографију, не поклања иекљутиво иажња предметима за познавање живота само немачкога народа, већ су ту прикупљени предмети етнографски из разних земаља и народа. У Дражђанима је основан антрополошко-етнографски музеј 1875., и бројем предмета није тако богат, али је једап од најуређенијих немачких музеја ове врсте. И у Монакову је 1872. уређена етнографска збирка, која се све впше попуњава и Уређује. У Аустрији је чувена етнографска збирка у Бечу, коју је 1876. године први уредио НосћзГеГег, и сада је једна од најбољих етнографских збирака у Јевропн. У Италији су почели уређиватн етнографске збирке заузимањем професора РгдоггпГ- а, чијим је настојавањем уређен Мизео рге1з1;опсо ес! е1;по§гаДсо. У Флоренцнјп је основано антрополошко-етнографски музеј проф. Жатедагга; овај је музеј нарочито значајан са своје богате и лепо уређене антрополошке збирке. Француски п енглескн етнографски музејп су врло чувенн, како са множине предмета у њпма, тако и са систематскога уређења свпх етнографских збирака. У Прагу је основао етнографски музеј чешкп родољуб ЖаргзГек. У овоме је музеју врло богата етнографска збирка из чешких земаља. Али је од особпте вредности новп етнографскв музеј, који је основан 1891., после велнке етнографске чешке изложбе у Прагу; у овоме је музеју велики број предмета, којп су били на изложби, па су после добављени за музеј, нешто куиовином а нешто поклоном.