Просветни гласник

126

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У Сарајеву је такођер у музеју доста лепо уређена етнографска збирка, и ако бн, према материјалним средствима, којима располаже сарајевски музеј, могла бити далеко потпунија и боље уређена. II у нас, у нашем Народном Музеју, постоји већ лепа и прилично потпуна етнографска збпрка. Еако је пак пок. Стевча Михајловић завештао своју велику кућу за наш етнографски музеј, н ова је кућа већ предана држави на руковање, то ће се за кратко време из наше етнографске збирке развити прави етнографски музеј, у који ће бити прикупљени свп предмети, карактеристични за потпуно познавање нашега народнога живота.

УЖЕТНОСТ Четрдесетогодишњица Српског Народног Позоришта у Новоме Саду. — У ндућој, 1901. годинн навршиће се четрдесет годцгта, од како је у Новоме Саду основано стално Српско Народно Позориште. На предлог др-а Милана Савића, пре краткога времена је управни одбор „Друштва за Српско Народно Позориште" одлучио, да се у идућој годинн свесано прослави четрдесетогодишвица Српскога Народнога Позоришта новосадскога и да се снреми за ту прославу н Јубиларни иоменик, у коме ће бити побележено све позорпшно особље, које је некада служило или сада служи у тоше просветноме храму, и уз свакога ће бпти кратка биографија и номени најглавнијих му улога; у Номенику ће даље бити преглсди: о позоришнпм гостима, о досадашњем ренортоару, који ће бити сиетематски удешен по делнма, писцима и хронолошком реду, са статистичким прегледом; особита ће се пажња обратити на историју Друштва за Српско Народно Позориште и целокупан рад његов. За све ово биће доста метеријала у позорипгнпј архиви, листу „По-

зоришту", а доста ће грађе пружити и лица, која су јопг у животу, а раде на унапређењу новосадскога позоришта од постанка му. Изабран је и нарочнти одбор за прославу; у њему су: начеоник позоришта др. Даза Станојевић, подначеоник и уредник Позоришта др. Антонпје Хаџић, чланови одбора за нозориште др. Мплан Савић и Јован Грчић, управитељ позорпшне дружпне Димитрије Ружпћ, секретар друштвени Сава Петровић и књнговођа друштвени Аркадије Марковић. У Јубиларном поменику биће, у двема леппм сликама, приказане и групе српских глумаца још из онога времена, кад је Јован Ђорђевић путовао по Српству с позоришном дружином. Р АЗНО Како је ухваЂен Хајдук-Вељков ЛИК. — У канцеларнји општпнскога суда у Неготину налазн се слика Хајдук-Вељкова, коју је израдио живоппсац Милисав Марковић из Књажевца. За ову слику прпчају да је овако израђена: „Када је кнез Милош Велики био у Букурешту, бавећи се у Влашкој после 1839. године, улицом прође неки Грк, а један пријатељ кнежев, видевшп тога Грка, повика: „Госиодару, ено Ђељкове главе /" И кнез, впдевши овога да је по лику исти Вељко, заповеди те га снимише, и по тој је слицп после Марковић израдио слику ХајдукВељкову." Међутим прича се и друкчије да је ухваћен лик Хајдук-Вељков. У „Виделу", бр. 88. од 1893. год. о томе овако пише : „Кад је Пет. Вукотић (војвода црногорски) долазио 1872. год. у Београд, да као изасланик кнеза Николе присуствује свечаностима о пунолетству кнеза Милана, стари саветник М. Хера узвикнуо је: „Ово је суштп Хајдук Вељко!" То је учинило, те је један сликар израдио