Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

167

дечјих игара и иливања у телеена вежбања, и Ручни Рад уводе све више и више и у мушке школе. Зато је сасвим оправдаио, што је и у нас законом о народним школама од 25. јула 1898. године овај нредмет увршћен међу остале иредмете, који се предају у народним школама. Ово је само један напредак и брзо одговарање сувременој потреби. А што он није још уведен свуда, као обавезан, то не чини ништа. Ми не морамо ни чекати да га сви уведу, па да то учинимо најпосле. Зашто бисмо ми морали да будемо баш последњн ?... VII Начин } вођен.а. Садашн.и курсеви и негодовање. Законом је уведен Ручии Рад у обавезме предмете народне школе. Отуда је настала посдедица, да се сви учитељи морају обучити овоме предмету. Нови наставници спремаће се од сад у учитељско.ј школи и из овога нредмета као и из осгалих. Али за досадашње је ваљало створити прилике да га изуче. То су данашњи окружни учитељски курсеви. Еада је 1898. законом уведен Ручни Рад у мушке школе, тада .је било само 60—70 учнтеља у целој Србији, којн знађаху овај предмет. Толико се беше спремило добровољно на дотадашња 2—3 курса, које беше приреднло „Удружење за увођење Ручног Рада у мушке школе". II да је и даље било остављено овоме Удружењу, да се оно стара о спреми наставника у овој вештини и да их позива, да се јављају овако добровољно, нема сумње, да би ствар ишла глађе, али и много саорије. Противника онда не би ни било. или би их било много мање. Али то не само што би шпло много спорије, него и само ово Удружење немађаше скоро никаквих средстава. Међутим, овај се предмет унесе као обавезан, јер је законодавац желео, да се он уведе не само по имену него и у истинн, и то што ире. Зато је и сама држава морала да се побрине о овој спреми учитељској и да је убрза. Зато одмах, 1899. године, она приреди четири курса: један виши, инФормациони, у Београду, два нижа (у Јагодини и Алексинцу) и један средњи у Јагодини, а управу и старање о њима иовери истоме Удружењу; и на свима овим курсевима обучило се једва око 60—70 учитеља. Иако би се сваке године спремало но оволико, онда нзлази, да се сви учитељи у Краљевини не би обучили нн за десетак година. А да би то било на штету наставе и васнитања омладине, то се јасно види, ако је у опште ово корисна ствар. Зато је опет министар просвете још на крају те године одлучио: да се идуће, дакле ове 1900. године приреде окружни курсеви, дакле, у свакоме округу. за учитеље његове, те да се обучс сви и да не морају ради тога ићи далеко. С тога је наредио окружним одборима, да у своје буџете ставе нотребне суме за ово. Ови су то- и учинили и сада се одр-