Просветни гласник

168

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

жавају тп курсеви. Наставнике за ове курсеве спремида је држава на свој трошак. Тако ће се дакде још у току ове године обучити скоро сви и.ш барем велика већина наставнпка. То је свакојако ведики добитак п годеи напредак. Али сад се јавља нешто друго. Неоснорно, за сваку вештину, па и науку, тражи се наклоности па и дара. И докле су на ове курсеве долази.ш добровољно иоједини учитељи, они су већ носиди у себи ту склоност или дар, што их је и гонило на овај посао. Али сада долази маса. Долазе сви и са склоношћу и без склоности, дара и воље за овај посао. Овима ће овај посао нзгледати као намет, тешак, па, на крају, и без вредности. Сем тога ту ће бпти и ностарији и потежи људи, ко.ји нису навикли ни на какво физичко напрезање. Учиниће им се тешко и оно што није тешко. Јавпће се, дакле, неизбежно гунђање и противљење Ручиоме Раду, нарочито од оних, који га не познају, који не знају ни историју ни важност његову. 1 ) Но, која је то ствар, ко.ја је то новина била, особито која је тражила оволико жртава и труда, а да јој не буде ни једнога противника? Зар н противу узвншене науке божанскога учитеља не беше у почетку противника? Зар јој цео тадањи свет не беше противник? Која се идеја у опште, која се установа јавила без противника? Не. Нротивннка .је увек било свему, и њнх ће увек бити. Но на њих се не треба обзирати. Они само могу бити опасни и од штете, кад су у већини. Али праведна ствар ипак победи ма и у далекој будућности. Богу хвала, Ручни Рад и у нас и на страни нема ни тодико озбпљних нротивника ни толико јаких разлога против себе, да би то претидо опасношћу увођењу његову. Но ипак мора се признати, да је то негодовање најјаче данас, кад се тражи највише средстава за извођење његово и када су позвани на курсеве за обуку у њему и они, који немају појма о њему и важности његовој и које је већ и снага Физичка прилично издала. 2 ) ') И ако је господин министар наредио, да се првенствено позивају на курсеве млађи учитељи, ипак их има на курсевима повише и са преко 20 година сдужбе (а веколико и са нреко 30), и ти се људи веома тешко придагођавају за њих новоме животу и занимању. ЕБима је тешко да изуче и онолико Ручнога Рада, кодико би им бидо потребно да и сами могу приправљати најобичнија средства за наставу; а о раду у кући и градини да и не говоримо. Ца, да не буде, на несрећу нашу, погодио онај неко, који је рекао, да парод сриски иије за културу ?! 3 ) Овакав један глас јавио се већ у Трговинском Гласпику, броју 134. Писап тога чланка истина вели, да није противник Ручнога Рада, ади је, вели, противан овакоме пачину увођчња. А у 168. броју Леоградских Довина, у једној беледшн »Неће ићи на курс% писац њен чак тврди, да » овакав « Ручни Гад није за нас!!.. А какаа јесте за нас, то нам ни до данас иије казао, нити ће, но свој прилпци, још дуго... То су само одушке овога негодовања.