Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

169

Ипак. признати се мора, да је Ручни Рад у нас данас у најкритичнијем времену. VIII Најближе носледине, у вези с по.т.оиривредон, и да,1.е иос.тедице. Но ако Ручни Рад преживп ову кризу, ако се срећно изведе увођење љегово у школе наше и васпптаље подмлатка нашега, онда је за на век осигуран опстанак његов и онда ће бити положен најјачи темељ за културни нааредак народа нашега. Најближа последица овога биће та, што ће учитељи српски оставити многи говор, па поћи стазом и стопама првога учитеља и просветитеља народнога Св. Саве и учити народ како се ради, и што ће деце срнске, а нарочито сиротније, бити мање на улици, а више на аоелу и у кући и у шко.ш. Познато је, да Ручнн Рад јако пнтересује децу и да им служи као забава. Кретање је урођено деци и у њих је за то јак нагон, који они испољава.ју у игри. Ми нисмо непријатељи играма дечјим, но, још нанротив, тражимо, да их буде вигие п да се оне добро уреде. Ади тако исто тражимо, да се оно удично јурење, псовка и деморалисање замене и у школи и код куће паметном, пријатном и корисном забавом, какву даје Ручни Гад. Нагон за њега је већ урођен. и тај нагон ва.1>а само јачати и њиме управљати. А то треба да чини школа. У радове ручне иде и рад у градини школској по селима. Сеоска деца треба овде да виде све оно чему се тежи, те га и свака српска сеоска кућа има, и да виде како се то ради, па и сама. према снази својој, да се вежбају у томе. Тако ће најбоље положити основу рационалнијем занимању своме по свршетку основне школе. Тако ће се Ручним Радом и по селима и по градовима развијати појмови о иравилноети и тачноети и полагати основица занатском и нндустријском напредовању Отаџбине наше, а радом у градини школској учити савршенијем обрађивању земље и ггроизводњи свега оиога што роди иа њој._А и једним н другим омладина ће се навикавати на рад, и то промишљен и користан рад, који води напретку. А овим ће се опет стварати генерација, која неће тражити за себе славе и ноноса у празноме говору, него у корисноме раду, не у речима и Фразеологији, него у животу , у делима својим. Наши занати су веома неразвијени. Индусгрије своје немамо готово ннкакве. Земљорадња је посве примитивна. Свему томе треба помоћи. А ко ће да помогне? Нико други него школа и опет школа. А која школа? Противници Ручнога Рада веле: занатске и пољопривредне. А ми -велимо, да су занатске и иољбнрпвредне школе само виши курссви- а ако се хоће истински помоћи своме народу, онда се то мора н може учинити само иреко тгових школа, преко шко.1а народиих : осповиих, грађанских