Просветни гласник

172

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и појачава нм се асоцијација. Код ученика имају највећу услужност оне представе, које се свакодневно употребљавају, н. пр. о вр.10 познатим речнма, изразима и бројевима. Опсег. Ако се представе одржавају, то њихов број с дана на дан све већма расте. Већ дете од три године има врло велики број представа о облпцима, бојама, мприсима, укусима ствари своје околине, о покретима и догађајима и њиховим именима. Све представе, које се .чогу репродуковати, чине скупа оисег памћсња. Овај је опсег различан код разних људи, пошто је у за.висностн од лакоће, верности и траЈашности памћења; у колико је памћење лакше, верније и трајашније, у толико је већи и његов опсег. Опсег нашег намћења се поклапа с кругом нашег знања. Тачно узето, нрема томе, такозване особине намћења нису ништа друго до особине нашега знања; оне пак зависе од јасности појединих представа и од иомоКи оних представа, с којима су у вези. Пз тога следује, да се учитељ мора старати: 1. да поједине представе буду довољио јасне, 2. да представе буду разноструко повезане међу собом. Вредност ламћења. Лако је уочити вредност доброг памћења. Ми знамо само за оно, што имамо у своме памћењу; при нашем мишљењу, разговарању, писању, располажемо само с оним представама, које чнне део нашег памћења. Када наше стечене представе ни у колико не бн имале сећајне снаге, то би свака иредстава својим номрачењем нотнуно одлазила у заборав и тада не би могло бити говора о каквој репродукцији и стапању представа, о познавању, аперцепцији, о образовању општих представа, о памћењу. Лонављање и прилена. Шта се разуме под памћењем ? А шта под особинама памћења? Ко има лако намћење? Чије је памћење верно? Кад велимо да је памћење трајашно ? Кад је услужно? Шта се разуме под оисегом памћења? Од чега зависи опсег памћења? Шта има да се каже о вредности доброг иамћења? Ко се мрра дуго мислити, кад се нешто упита? Ко мора једно и псто да чита, да би га запамтио? Зашто се често понавља наставна грађа ? Од какве су вредпости вежбања у примењивању ? 19. Меморирање Меморирање. Посматрамо ли какво лице, какву животињу, биљку, слику с велнком пажњом; слушамо ли или читамо ли какву прииоветку, која на ссвојом занимљивом садржином у највећој мерн интересује, то потом можемо све то боље у себи да представимо, него ли кад бисмо слабом пажњом то гледали, слушали нлн читали. Еакву позоришну представу, коју смо гледали више пута, представићемо јасније у себи, него ли ону, коју смо свега једаред гледали. Због вредности памћења пак паметно је, ако се употреби какво средство, помоћу кога би е.мо могли учинити, да представе постапу трајна