Просветни гласник

306

ПРОСВЕТНП ГДАСНИК

доказати, да су те животиње у ирилично топдој соби свршиде са животом, у букваднол слшсду речи, — смрзавањем. Кригер је остригао једног зеца, коме је пре тога пзмерио температуру теда и забележно брзину дисања. Животива је имада 39'8° С. и 100 удисаја у минуту. Пошто ју је остригао, п, да не би нспаравање ко;ке спречио, изоставио мазање даком, и завио је само у мокар чаршав, она је нзгубида у соби, где је температура бида 19° изнад нуде, ипак толико топдоте, да је посде 5 часова унутрашња температура животиње од 39"8 пала на 24-'5° С. а број удисаја од 100 на 50 у минуту. У томе стању унета у крдетку која се дожида, опоравида се опет потпуно прп тондоти ваздуха од 30°'с. Таква кожа нрима својпм у ваздух опруженпм ддачидама сву топлоту, која са површине коже зрачењем иди спровођењем одидазн, п предаје је, усдед свога нежног и финог састава и раснореда, ваздух у што кружи између појединих ддачица; што је Финија ддака у коже, тпм ће се више ваздух корпстпти топдотом што одидази и на тај начин и на зимској хдадноћи нерве наше коже ће загрејан ваздух додириватн тако, да мн нншта од тога не осећамо. Ж.ивотиње, чија је кожа покривена ддаком, зими су само на површини хдадне, тек бдиже кожи длаке су топде. На јакој хдадноћи долази сигурно мало телесне топлоте ближе врховима длаке, да тамо зрачи или спровођењем пређе у ваздух; струја ваздуха у кожи одузима топлоту појединим длачицама са њихових врхова ка њиховом корену; већа хладноћа продире нешто даље у длаку но мања хладноћа, ади при том не мора продрети и кроз саму кожу. То се дешава само онда, кад је спољашњп ваздух пли необично хдадан иди је јак ветар. Путнпцн са далеког севера слажу се у својим извештајима, да врло велике степене хладноће, кад је ваздух миран, могу још врло добро подносити, а јак ветар, на против, живо осећају. II испаравање спада на минимум, јер на 20° испод нуле, престаје свако образовање паре; готово сва топлота длаке и одела употреби се на то, да се загреје ваздух што споља продире и чија брзина расте са разлнком температуре. Непробојне материје с тога или не треба никако или донекде само употребљавати. Ми не можемо често да издржимо у гумастим материјама, ако само морамо мало више да се крећемо или иначе више топлоте треба да одиђе. Оне нам постају досадне, не с хога што спречавају размену ваздуха, јер то оне п не чине, ако су на пр. скројене као горњи капут, те ваздух може у довољној кодичини одоздо и кроз широке рукаве унутра и горе да кружи, но су нам досадне само с тога, што свестрану размену ваздуха у доњем оделу ограничавају. Оне су добре, да. нас од спољне мокрпне сачувају, али вдаже нашу кожу радо на други начин, спречавањем испаравања. II с тога и можемо употребљавати огр-