Просветни гласник

432

то не пази, могу поједини ученици упропастити своје здравље, и онда не могу успети ни у настави ни у моралном васпитању, јер и за једно и за друго треба миого снаге, како умне тако и морадне и Физичке. * 2. Уређење гимназије Гимназије, као п друге средње школе, оснивају: држава, црква (разне конФеснје), поједине варошке општине, окрузи, друштва (корпорацкје), приватиа лица. Државне су школе јавне, а остале школе добиваји право јавности, ако су у главном уређепе онако као и државне гимназије. Највигии надзор над свима школама принада министарству просвете, које то врши преко стручних надзорника; а месни, административно-економни надзор над приватним школама води нарочити школски одбор или патронат. Издржавање средње школе може битп подељено између државе и основача школе; али онда је обично подељено и ираво постављања или избора наставника. Гимназијом уиравља непосредно њен директор, који се стара поглавито за једњнство наставе и за сагласно васпитавање школске омладине. Њему у том помажу наставнички савет и разредна веКа с разредним старешинама. Наставници имају већином академијско образовање и диплому о положеном стручном наставничком испиту из једне научне групе, и уз то иде увек и општи испит из филосоФије и педагогике, из народнога језика и народне историје, а код нас још и из једнога живога туђега језика. Наставници су дужни иредавати одређене нредмете према утврђеним наставним програмима, и то обично до 18 часова недељно, а директор 8 до 12 часова (према броју разреда и броју ученика у његовој гимназији). Права и дужности паставника регулисани су законом или уговором, а нарочито су утврђени: положај и године службе, плата и пенсија, сталност п премештање, службени односи, дисциплиески поступак и т.д. — Законом се могу одредити и наставни нредмети, који ће се предавати у гимназији. Учење у гимназији траје редовно осам година; а где траје дуже, ту има и приправних разреда, који замењују ниже разреде основне школе. Ови приправнп разреди могу се спојити с неколико нижих гимназијских разреда, и таква непотпуна средња школа зове се прогимназија. Ну може бити непотпуних гимназија и без приправних разреда, са четири или са шест разреда, дакле нижи течај сам, или нижи и средњи течај заједно. —Гимнази.ја се дели на осам разреда. У нижим разредима може бити, по правилу, до 40 ученика у сваком разреду, а у вишима до 30. Онде, где има много ученика у једном разреду. није могућно надгледање само-