Просветни гласник

ПРБДАВАЊА

463

пута, а на овој другој карти 750.000 пута. Од чега зависи веллчина размера? (Зависи од иненитеља). Кад два или више размера имају разне именитеље, који је размер највећи ? (Онај, чији је. именитељ најмањи). А који најмањи? (Онај, чији је именитељ највећи). Зашто? (За то што је природна дужина смањена у првом случају много мање нута него у другом). Упамтите, дакле, да је размер карте у толико ве%и, у колико је именитељ размерног разломка мањи и обратно. На једној је карти размер 1 : 500.000, а на другој 1 : 200.000 ; која од њих има већи размер? (Друга). Зашто? (Зато што је именитељ њеног разломка мањи). А шта то значп? (Значи, да су на њој прпродне дужине мање пута смањене т. ј. остале су веће него на првој карти). Да ли је већи размер 1:1.000.000 или 1 : 5.000.000? Запгго ? Изиђи ти и напиши на табли размере свију карата, на којима је иасдикана Србија! (1:300.000, 1 : 750.000, 1:1.200.000 и 1 : 5.000.000). Којн. је од тих размера највећи? Зашто? Који долази по величини на друго место? А за њим? Који је најмањи? Зашто? Колико је пута већи или мањи размер 1: 5.000 од размера 1 : 25.000? Ко зна, како се то може израчунати? (Треба наћи колико је нута један именитељ већи од другог. Онај размер, чнји је именитељ мањи биће онолико пута већп од другог, колико је пута његов именитељ мањи). Колико је пута већи размер 1 : 50.000 од размера 1:1.200.000? Колико је пута размер 1: 750.000 мањи од размера 1 :300.000 ? Који је део размера 1 : 200.000 размер 1 : 500.000? Упамтпте даље да се размер може употребити на два начнна: 1. може бити позната нека природна дужина (или одстојање), па се тражи она, која јој на карти одговара и 2. може бити позната нека линија на карти, на се тражи њена одговарајућа нриродна дужина. Ако нам је дато прво питање, т. ј. ако знамо неку дужину у природи, редимо одстојање између Београда и Топчидера, које износи 6 км., па тражимо њему одговарајуће одстојање на карти размера 1 : 300.000, лако ћемо доћи до резултата? Хтео бих, да ви сами решите то питање. Хоће ли дужина од 6 км. бити већа или мања на карти? (Биће мања). Зашто? (За то, што су карте смањене слике земљишта). Колико ће пута бнти мања? (300.000 пута). За што? (За то, што је размер карте, на којој то одстојање треба представити, 1: 300.000). Можемо ли 6 км. смањити 300.000 пута? (Можемо). Којом рачунском радњом? Кажи ми ти! Ти! Ко зна? (Дељењем). За што? (За то што се њоме може изнаћи, колико је пута један број мањи од другог, а ми овде тражимо број, који ће број бити мањи од 6 км. 300.000 пута). Добро, седи! Изиђи ти па изврши деобу! (6 км.: 300.000 == 0,00002 кн.). Шта си добио у количнику ? (Два сто хиљадита дела од кидометра). Колико износн то у метрима? (Два стота). Или? (2 см. илн 20 мм.). Добро, задатак је решен. Природно одстојање, које од Београда до Топчидера износи 6 км. представиће се