Просветни гласник

464

ПРОСВВТНИ ГЛАСННК

на карти размера 1 :300.000 са 20 мм. Да би смо се уверили, да ли је овај рачун потпуно тачан, изиђи ти па узми на поменутој карти у отвор шестара удаљење између Београда п Топчидера! (Узео сам). Иренеси тај отвор на овај врстар подељен у милиметре! (Пренео сам). Колико је милиметара захватио? (20). Ето видите, да је рад био тачан. Коликом ће се дужином представитн то исто одстојање на карти, чији је размер 1 : 750.000? А на карти размера 1 : 1.200.000? Може ли се оно представити и на карти размера 1 :5.000.000 ? Ко би ми сад умео одговорити на ово питање: кад је позната природна дужина (или одстојање између два места у природи) па се тражи дужина, која јој на карти одговара, шта треба радити, да би се дошло до резултата? (Ја знам). Ко уме лепше? Није ни то са свим добро. Реци ми ти! Ти! Устани ти па кажи! Кад је иознато одстојање између два места у ирироди, иа се тражи дужина, која му на карти одговара, онда треба број, који иредставља ириродну дужину, иоделити именитељем размерног разломка. Број који на тај начин добијемо, иредстављаће нам тражену дужину на карти. Поновп ти ово што је он рекао! Ти! Ти! Јесте ли разумели? (Јесмо). Кад јесте, онда добро упамтите, јер ћемо сад прећи на други задатак. Познато је одстоЈање (дужина) између два места на карти, па се тражи њему одговарајућа дужпна у природи. Да приступимо решавању. Изиђи ти па узми у отвор шестара удаљење од Београда до Ресника на карти размера 1:300.000! (Узео сам). Иренеси отвор на врстар! (Иренео сам). Прочитај, колико милиметара захвата? (50 мм.). Сад је питање, колика прнродна дужина одговара. том одстојању од 50 мм.? Хоће ли природна дужина бити већа пли мања? (Биће већа). За што? (За то, што су дужине, као и све остало, на карти смањене). Колико ће пута бити већа? (300.000 пута). Откуд знаш? (Знам отуда, што је размер ове карте 1 : 300.000, именитељ је размерног разломка 300.000, а он показује, колико су иута природне дуашне смањене на карти). Па како ћемо добити дужину, која је 300.000 нута већа од 50 мм.? (Добићемо је кад број 50 помножимо са 300.000). Помножи! (50 мм. X 300.000 = 15.000.000 мм.). Колико то износи у метрима? (15.000 мет.). А у километрима? (15 км.). Колико је, дакле, природно удаљење од Ресника до Београда, кад је иа карти размера 1 : 300.000 велико 50 мм.? (Природно одстојање између два поменута места износи 15 км.). Понови ми питање и пут, којим смо дошли до резултата! Кад је иозната нека дужина на карти, иа се тражи одстојање, које јој у ирироди одговара, онда треба број, који иредставља дужину на карти, иомножити именитељем размерног разломка. Резултат, који изиђе, би&е тражено удаљење. Изиђи ти, па ми измери шестаром одстојање између Београда и Ресника на карти размера 1 : 750.000! (Измерио сам). Колико је? (20 милимет.). Израчунај колика ће бити природна дужина! (20 X 750.000 =