Просветни гласник

БРЕДАВАЉА

465

15.000.000 мм. = 15.000 м. = 15 км.). Је лп добивен исти резултат, којп је био мадо час? (Јесте). Иа јесте ли се уверили да је рад правилан? (Јесмо). А да бисте се још боље уверилл, ја ћу вам дати још један пример. Одстојање између Београда и Ћуприје износи у природи 150 км. Да видимо, да ли ће нам и карте показати то исто одстојање? Изиђп ти и узми у отвор тпестара, поменуто растојање на карти размера 1 : 1.200.000! (Узео сам и измерио на врстару). Колико је? (125 мм.). Еако ћеш добити одговарајућу природну дужину? (Кад тај број помножим именитељем размерног раздомка). Помножи! (125 X 1-200.000= 150.000.000 мм. или 150 км.). Да нас није карта преварила? (Није). Измери ми ти исто удаљење на карти Балжанског Полуострва у атласу (размер је 1 : 5.000.000). Колико износп? (80 мм.). Израчунај ириродну дужину! (30 X 5.000.000= 150.000.000 мм. = 150 км.). Видите ди, да је рачун непрестано тачан. П1га се све мора радити, кад се тражи природна дужина, која оддовара некој дужини на карти ? Ко може лепо да ми каже ? Ти! Најпре се узме у отвор шестара дужина са карте; за тим се тај отвор премери на врстару подељеном у милиметре. Добивени број помноаш се именитељем размерног разломка и резултат, који изнђе, представља тражену природну дужину. Добро, седи! Слушајте даље! Овај други задатак може се решити још на један начин и лакши и бржи, али ипак ноуздан и правил.ан. То решење добива се помоћу размерника. Размерник је линија, која се црта на карти обично одмах иеиод размера, а служи, да се иомоАу њега одреди ириродна дужини, која одговара неком одстојању измереном на карти. (Показаћу га на неколико карата, али како га ученици не могу видети из далека нацртаћу га и објаснити на табли). Та је лннија обично подељена у 11 једнаких делова (некад у мањи број једнаких дедова), који представљају метре, киаометре, миријаметре, миље и т. д., према томе, како је размер удешен, а то је записано на крају посл.едњег дела. Размерник изгледа овакав: !0 5 0 10 20 3 0 40 50 60 70 80 90 Ш0 Кж 1мн|ип| 1 1 1 н | 1 1 | : 1 На крају првог одељка стоји 0, на крају другог 10 (или 100), па 20 (200) и т. д. до последњег, где је обично број 100 (или 1000). Први је одељак подељен у 10 једнаких делова; над оним у средини стоји 5, а у самом почетку с лева пише 10. Јесте ли упамтили да се и помоћу размерника може наћи природна дужина, која одговара некој дужини измереној на карти? (Јесмо). А шта је размерник? (Љгаија). Где се црта та линија? (Обично испод размера). На колико је делова најчешће подељепа? (На једанаест). Како се