Просветни гласник

31*

ПРЕДАВАЊА

471

се потпуно уверио, да је овај приговор неуместап, јер и ученици после лако схвате, да се писана слова друкше изводе и запазе разлику између н>их и ових цртаних штампаних слова. Из мога искуства имао бих да додам још два три примера у корист анадизе на Словарици. 1. Многи ученици иису умелп растављати на гласове реч усмено, <1 на Словарици су могли то учинити. 2. Многи ученици, ако су били заборавили анализу које речи, сами су је одмах извели, чим су видели у Словарици слова. 3. Пре него што сам и поднео Словарицу Просв. Савету, ја сам је опробао на два детета, која нису имала још ни 6 година, а нису знала ни једиу реч анализирати. То је био Аца М. Велицког п Јоца Г. Крикнера. И не казујући им шта је реч и глас, ја сам им показивао два дана слике: срп, коњ, кос, пањ и учио их да иолако изговоре: с. р. п. — к. о. њ. — к. о. с. — п. а. њ. Кад су дошли до слике нос и нож оба су се јавили да умеју сами изговарати полако. И онда је и један и други раставио са свим иравилно и једну и другу реч на гласове показујући испод њих слово по слово. Може бити да ова Словарица није савршена, али сам ја уверен, да је она и са психолошког и са педагошког гледишта велики добитак за основну наставу а нарочито за анализу речи. Да је доиста тако, тврде и многа писма одличних учитеља и усмена признања, која сам од њих добијао, јер сви виде да им је она много и много олакшала почетак писања и тешку и сухопарну анализу речи на гласове. Шчитавање (синтеза) Ко је пратио развитак говора у мале деце извесно је запазио, како мала деца почињу први говор са слоговима: та, ма, да, ба, које доцније спајају у речи и изговарају: тата, мама, баба, дада. А видео је и то: како деца у почетку говора избегавају сугласнике и изговарају место врата — вата, место слика — сика, место крава — кава и т. д. Само овај Факат довољан је да нас упути на шчитавање лакших а по том тежих слогова и речи, ако смо ради придржавати се начела од лакшега тежем. За петнаест година рада у I разреду, ја сам покушавао читање (синтезу) на разне начиие: читао сам с децом слово по слово и везивао та слова од један пут у речи доцније при крају буквара; покушавао сам да речи сматрам као слику и учио ученике да их одмах науче читати па и у почетку буквара; и на послетку шчитавао сам онако као што је у буквару означено, и на крају свега дошао сам до уверења: да је шчитавање на слогове најбоље резултате донело.