Просветни гласник

г632 ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

Да би се незгоде оваког становања ублажиле до највеће могућности, наставнички савет гшшазијски бира сам породице у којима ђаци могу становати. Дужност је школског лекара да ирегледа кућу пре но што се ђак у н>у усели; тиме он још није учинио све шта се од њега тражи. Он мора и у току године чешће обилазити ђачке станове, да внди како се одржава чистота и у опште да види како се врше љегове наредбе које иду на то, да што боље очувају здравље ученичко. Бадимо овде летимичан поглед на прплике у којима живе наши ђаци ван својих породица. Рђаве стране овака живота повећава код наших ђака сиротиња, која је сталан пратилац знатног дела наших гимназијских ученика. Воља за школовањем и глад нонекад воде очајну борбу међу собом, која се обично свршује на штету здравља ученикова. Воља поступно понушта, здравље слаби и ђак најзад подлеасе бољетици којој пребола нема. Узрок овоме треба тражити у недовољној храни и нездравим становима. Очевидац сам био кад је лекар констатовао да дете болује од глади! Оваки случајеви нису сувише ретки. Ми их само ређе опажамо но што би требало. Признаћу одмах да сиромашни ученици не могу пмати и довољно хране и здрав стап за незнатну сумицу коју обичао добијају, али ће се доиустпти и то да сиротиња није једпни узрок рушењу здравља ђачког. Често ђак могао би имати здравији стан за исту суму новаца, али га не тражи. Обично се нађу какви ситни, неумесни разлози који му бране да се на време сачува од болести. 'Гу сад настаје дужност школскога лекара. Савети његови никад не могу бити сувишни; лекар никад није скуп. Он око ученика пма толико иосла да. је школи потребно све његово радно време, али ваља знати и то да се оно не купује хонорарима. Хонорари су овде штетни. Нека се школском лекару да добра илата али нека му се прошире дужности. Нека лекар чешће обилази станове ћачке, нек обилази локале где се ђаци хране, нека им чешће држа п предавања о чувању здравља. Њему је најзгодније да посаветује у онпм критичним моментима. кад се јављају извесне пожуде, о којима је тешко говорити и родитељу и наставнику. Можда овде иретерујем ади не грешим. Мислим на прохтеве који се јављају у добу пубертета. Нека лекар сачува 10% или само нека ублажи штетне последице те убитачне дечје навике, па је не само савесно одговорио својој дужности но је заслужио и захвалност дечју, родитељску и наставничку. Једна лепа страна новога закона о средњим школама је и установа шкодских лекара. Та давнашња потреба школска била би потпуно и подмпрена', да је школском лекару дата добра плата, а не хонорар, како би он могао све своје време посветити искључпво чувању н неговању здравља ученичког. Док се ово не учини, напгам школским лекарима, не може бпти школски посао главни посао, јер им треба зарађивати за подмиру својих најпречих потреба. Хотимице сам се мало дуже задржао