Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

633

на овом важном иитању. Ко га буде правилно решио, учиниће иеоцењене користи и школл и њезину подмлатку. И директори могу много учинити у овом погледу. Није доста то да директорп забране становање ђаку у породиди, чијн морал не стоји високо, но је његова дужност да се побрине и за бољу храну и за здравије станове својим ученицима. Са мадо труда доста се постиже. Треба удесити да се хране па једном месту сви они ученици који немају храну у своме стану. Престоница има Ђачку Трпезу, а где нема ове корисне установе, ваља створити нешто налик на њу. Један пријатељски савет директоров, а по потреби и изречна заповест, биће довољни. Кад се 30—40 ученика хране на једном месту, онда и за оне незнатне сумице што их имају, могу добити бољу и здравију храну, но кад се свако посебице храни. На овај се начин много добија и у васпитном погледу. У овај ђачки локал моглји би долазити само ђаци. Тим би се они одвојшш од оне средине, која је младости најопаснија. Само се по себи разуме да би тај локал чешће обилазио дпректор па и наставници. Нек се нокуша са овим; уверен сам да ће бити резултата. Нризнајем да г. г. директори чине доста за своје ученике, али још не чине сви све; не пази се довољно на две најбитније погодбе за здравље: на храну и на стан. =и * * Тежак живот сиромашних руских ђака олакшавају: Друштва за аомагање ученика. Њих је мање у реалним но у класичним гимназијама. Ових друштава има 58; тридесет осам помажу само гимназијске ученике, а двадесет помажу и ђаке других школа. Укупни капитал свих друштава износп 19,2.882 рубље. По овој циФри види се одмах сиромаштво тих друштава. У класичним гимназијама једно једино друштво располаже толиком сумом! Број чланова у свима друштвима износи 4729. Најбогатије је друштво у Петрограду. Оно располаже капиталом од 32956 рубаља. Друштво у Курску има 18000, у Полтави 13500 рубаља. Помоћ коју издају не стоји ни у каквом односу са друштвеним имаовином; она зависи од броја сиромашних ђака у појединим заводима. Тако друштво у Ваку-у издало је више од 5000 рубаља својој школској сиротињи. Више друштава дало је суме које прелазе циФру од 2000 рубаља. Целокупна помоћ издата ученицима у току 1898. године износи 47544 рубље. Поможено је 18104 ученика. Просечна помоћ за сваког ђака износи 26 рубаља и 30 копјека. Ове циФре најочитије доказују колико су корисна ова удружења. * * * Ово би било садашње стање мушких руских гимназија. Оно се неће још дуго одржати. Меродавни Фактори руски озбиљно се заиимају пропросветни гласник, 1900., 2. 42