Просветни гласник

642

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Женске шесторазредне школе у Аустрији. — Меродавни просветни чиниоци у Аустрији припремају сада пројекат за оснивање женске шесторазредне школе за девојке. Према томе пројекту, испит зрелости био би укинут, а место њега основао би се један продужни курс са одсецима: трговачким и педагошким. Ученице које сврше ту школу, имале би, поред осталога, и право похођења философског факултета, разуме се као ванредне ученице.

Школе у Чешкој. Чешке продужне школе. — У историји чешких народнпх школа продужне индустријске школе заузимају врло угледно место. Годиае 1897 — 8 било је у Чешкој свега 538 продужних школа; од тих 203 су за мушку децу на чешком језику (59,5°/ 0 ) а 138 (40'5°/ 0 ) на немачвом ; за женску 11 чешких (64-7°/ 0 ) и 6 (35'3°/ 0 ) не " начких. Развитак тих школа за кратко време од 8 година може се најбоље оценити из тога. што је број њихов порастао у години 1890. за чешку децу за 111, а за немачку 56. У данашње доба прпзиаје се свуда културна, економска и социјална иолптичка важност свестраног образовања подмлатка радне класе у продужним школама, признаЈе се важност образовања. омладине за све позиве у животу, као и за друштво, народ, државу. Садање продужне школе утичу ва дутевнп развитак најширих ироизводних врста, како у погледу општег и стручног образовања, тако п у погледу моралног напретка. Њима је стављено у задатак, да практично образују ону огромну већину омладине, која нема прилике, ни средстава да се васпитава за свој позив на вишим стручннм школама. * РеФорма женских учитељских завода у Чешкој. — Чешки педа-

гошки кругови находе, да дојакошњи женски учитељскп заводи не одговарају у довољној мери оним очекивањима, која се на њих полажу. Тога ради учињен је с надлежне стране предлог, да се дојакошњем четворогодишњем женском учитељском заводу дода и пети разред, поглавито ради припреме учитељица за Грађанске школе. Даље се чини предлог за још неке измене, које се односе на саображавање уџбених предмета захтевима јавности, духу времена и сувременом напретку. * Лектор руског језика на прашком универзитету. — За лекгора руског језика на ирашком универзитету постављен је Карло ШКеианек. До сада је на томе месту био одвећ стари проф. Коларж, који је свесрдно радпо на упознавању чешке интелигенције са руским језиком и књпжевношћу. К. Шћеианек истакао се као зналац руског језика. Написао је нов чешко-руски речник, који ће скорим изаћи из штампе.

Чешка Средишна Матица школска. — Друштво Средишне Матице школске у Чешкој има задатак: да подиже и одржава школе у оним крајевима чешким, где су Чеси у мањини, или где нема школа чешких, те су деца цринуђена да уче немачке школе п да се тако постепено однарођују. Од постанка свог до 1900. под. Матица је иодигла 127 школа у Чепгкој, Моравској и Шлеској и то 2 гимназије, 69 основних' школа, 56 забавишта, а уз то потиомаже велики број других школа. 11о школском закону у Аустрији, кад се која приватиа школа са довољшш бројем ђака одржи неколико тодина, докаже се тиме да је таква школа ту потребна, те мора прећи и на издржавање п старање државе или те земље. На тај начин Школска Матица је предала држави на даље ста-