Просветни гласник

Б Б Л Е Ш К Е

643

рање гимназију своју у Опави и Угарском Градишту, а тако исто су предате и 23 основне школе и 11 забавишта. Сад издржава Матида сама 44 забавишта и 45 оеновних школа; забавишта имају 59 одељења а основне школе 112 одељења, те је број матичиних учитеља и учитељида 112. Сем тога још доста других школа добијају потиору од Матиде а без ње не бн се могле одржати. На тај начин Матида чини, те се сваке годипе од понемчавања чува око 10:000 чешке деце, дајућп им прилике да се уче на свом матерњељ језику. Матица ова чиии велпке услуге чешком народу, за то, лепо рече председннк Матиде на дан јубиларне прославе: „иарод чешки неће оставити Матиду своју, а Матица опет неће наиустити старање за децу народну." По »Веа. Пб.« — II. * Школа за служавке у Прагу. Средишно друштво чешких жена намерно је, да у прашком предграђу, Краљевским Винограднма, оснује школу за служавке. Ако се та намера чешкнх госпођа приведе у дело, то ће бити од велике користи не само за служавке, већ и за породиде, у чијем се кругу таки млађи буду находили. Ма да нико пеће споритн важност васпитања наших млађпх, ииак мало ко обраћа пажњу на то, каквог млађег узима у кућу, ма да тај млађи нма јаког и непосредног утицаја ие само на гајење и подизање нашег подмлатка, већ и на његово душевно н телесно васпитање.

Школе у Немачкој Друштва за школску реФорму.У Берлииу су се састала ове годиие четири велика друштва за иреуређење школа. Било је иреко 300 чланова на збору, и то из свнх немачких области. Већало се о овим предлозима: 1) да

све више средње школе са девет разреда (гимназија, реална гимназија и впша реалка) имају једнака права у иогледу на спремање за научне студије и за више државне службе; 2) да се све више средње школе преуреде тако, да три нижа разреда буду св} г да једнака, н то без латинскога језика. — Ове тежње иотномаже и немачки дар. Б. * Оснивање женских реалака. Друштво за женско образовање ноднело је друштву за школску реформу у Пруској предлог, да треба основати женске реалке, које би биле у свему онако исто уређене, као и мушке реалке; јер оне би дале солидио опште образовање и женској омладини, и то би била најбоља спрема како за практичии позив тако и за научии. Б. * Школска реФорма у Цириху. У Цириху је усвојена нова школска реформа: обавезна настава иродужена је од 6 на 8 година; установљене су нарочите школе за умно неразвпјсну децу, женскнњу је иризнато право учсшћа у свнма школским комиспјама и т. д Б. * Реалие школе у Пруској. — Од 1882. год. све се впше умножавају средње школе без латинскога језика. Те године било је у реалкама само 12.795 ученика, а 1899. г. било је 42.407 ученика у 180 школа. Знатно су се умножиле и зајодничке средње школе, у којима у прва три разреда нема латпнскога језика. него се место њега учи францускп језик, а у виишм разредима дели се школа у три аравда: гимназија с латинским и грчким језиком, реална гимназнја С латинским и енглеским језиком, и виша реалка. без старих језика. У Пруској им ј сад 25 таквих уједнњених школа са 8.875 ученика, међу којима има 3.000 реалаца, — Свега има