Просветни гласник

650

нросветни гласнпк

му је редовном раду и учењу гдавни смер љегово васпитање и образовање а не одена и сведоџба. М. * Учитељски испит из Науке о здрављу у Енглеској. — Учитељи у Енгдеској иолажу испит нз науке о здрављу по овоме програму: 1. Наука о човечјем здрављу и мајиотребнија и најнеоаходнија физиологика знапа. Ту долазп: храна. одело, телесна вежбања, иовреде ушколп, основна знања о заразним и другим болестима. 2. Школске и ириватне грађевине; земљигате, зграда, снабдевање родом, нужници, одводњаваље и канализирање зграда, грејање, осветљење, вентплација. Највећи лекарски енглески часопис „Тће 1/,тча1" иримећује по овоме предмету,. да се учптељи морају упознати са основимацеловупне Науке о здрављу, јер ће само тако моћи поучпти своје ученике у ономе, што им је од неопходне важности по цео жнвот. * Женскиње у Швајцарској и у Америци. — Какав је положај женскиња у Швајцарској и у Америци, најбоље расветљују ова факта: на университету у Швајцарској уиисато је 555 слушалица, а у Америци женскиња лекара има 4.500, од којих једна долази на 15.000 становпика, с платом чак до 6.000 дннара годишње. * Дома^а села за читање. — У Француској у месту Аспизану учитељ Рукет почео је да приређује у појединим породицама вечерња села за чптање корисннх књига. На таким вечерњим селима, у кућама појединим чита у вече какву књигу или он сам, илп које старије дете, младић или девојка. Та читања и разговори о оном што је читано трају обнчно 1 — 2 сахата. Овако забављање у породици добија све више пријатеља у Француској, а пример овај заслужује да се

на њега н ми угледамо. Јер код нас се одпста мало чита и мало се свет књигом користп, а на овај начин књигом би се и неписменп моглп доста користити. II. * Издаци на школе у Аустрији и Пруској. — Ако се упореде пздацп које на своје школе чине Аустрија и Пруска, онда поређење овако излази: Аустрија Пруска На велике жколе 5,000.000 ф . 8,400.000 ф. „ средње „ 7,500.000 „ 18,600.000 „ „ стручне „ 6,500.000 „ 6,000.000 „ „ народне „ 34,000.000 „ 106,200.000 » Овега • • 53,000.000 ф . 139,200.000 ф. * Учитељ основне школе — почасни доктор. — Ретко одликовање добио је ту екоро штокхолмскп учитељ Густав Флинк. Универзнтет у Уџсали има права да дарује титулу почасног доктора личностима, које су стекле заслуге било за науку, било за вештину или за место своје. Густав Флипк као учитељ основне школе посећивао је универзитетска предавања као приватан слушалац. Учио је нарочито Хемију и Минералогију. Год. 1883. узео је учегаће у једиој експедпцији на Гренланд, па се задржао дуже на Исланду испитујући тамо минерале. После је цредузимао 7 иута путовање на Урал, а последњи пут био је опет на Гренланду. Испитивања сво.ја у овим иутовањима изнео је у вигае својих научних дела, а уредио је п нарочиту врло богату мипералогаку збпрку. Титулу иочасног доктора одиста је заслужио радом својим. П. * Мењање идеала образовањем. Берлински професор д-р Паулсен држао је иредавање о том у Кплу. Он налази, да су се у немачком образовању истакла до сад три идеала један за другим: 1) клерикални илн црквено-латннски; 2) дворски илп модерно-француски ; 3) грађански или хуманистично-јелинистички, који вла-