Просветни гласник

43*

Б Е Л Е Ш К Б

/ 651

да у 19. веву. Ну сад се јављају нови нравцп: а) националнц, б) домократскп, в) реа.шстичнп. За сад је нацпонални правац најјачи ; он влада нарочито у основној школи. У Француској је овај иравац још јачи. За наставу је матерњи језик неоиходно потребан. С тога се Данцима (ца и Пољацима) не може наметнути немачки језик. п због тога не би требало да страда основна школа. И у впшој школи опажа се национални правац; стари језици уступају првенсгво матерњему језику. Стари се језици толико ограничавају, да је већ сумњиво, да ли учоње истих има важностп за 061 азовање. — У почетку 19. века владале су фплософија и филологија; а сад владају .реалне науке : медицпна и прпродна наука. Сад се и омладина не одушевљава за оно што је пдеално, него за оно што је реално. — Потребно је да сви члановц народа учествују .у духовном животу. С тога заводи за иародно образовање треба да се развију тако, да продуже образовање омладине п иосле свршене основне школе, од 14. до 20. годпне живота. То треба да се осгвари у новом веку. Б. * Народне школе. Како стоје основне школе у некнм државама може се видети из овог уиоређења, које доноси „Мдеб. раес!а§." Једна школа долази у Америцп на 210 стаиовника, у Норвешкој на 270, у Швајцарској на 336, у Шведској на 443, у Француској на 473, у Италпјп на 516, у Шнанијп на 560. у Данској на 728, у Немачкој на 826, у Нортугалији на 848, у Холандији ца 1015, / Белгији иа 1070, у Еиглеској на 1203, у Грчкој на 1245, у Аустрији на 1350, у Румунији на 1754, у Бугарској на 1784, у Русији иа 2196. (Прп овим бројевпма ваља имати на уму да једна школа може имати већи или мањи број ђака). Статистика неписмених опет казује да на 100 становника има неписме-

них (рачуна се на 100 становн. преко 6 год. старости): у Форалбершкој 3, у Чешкој 6, у Аустрпји 6, у Моравској 7, у Тпролској 7, у Салцј буршвој 8, у Шлеској 9, у Шгајерско.ј 19, у Трсту и околини 22, у Корушкој 29, у Крајини 33, у Приморју 39, у Галицији 67, у Буковпип 79, у Далмацији. 82. Просечно у Аустрпји дакле долази 29°| 0 неписмених, а то износи око 7 милиона људи који не знају читати и цисати. У осталим државама долази овако: у Швсдској има само 0, 6 нроцента неписмених, у Норвешкој 0, 8 , у Шведској 0, 9 , у Немачкој 1, 4 , у Холандпји 1, в у Енглеској 15 итд. П. * Образовање шегрта У Немачкој и Шзедској. — Јужно Немачке државе и Швајцарска живо се старају, да се шегрти разних заната што бол>е и свестраније спреме у својпм радионнцама. Тога ради заводе се добровољни или обавезни шегртски испити; приређују се изложбе радова шегрт. ских, израђених нод строгим надзором, п иаграђују се сви они мајстори, ко: ји своје шегрте изуче но ироиису. Тако су у Виртембершкој лањске године положили пспит 1619 шегрта у 80 и неколико градова. Према прошлим годинама број шегрта за испите пријављених знатно се повећао. Практични део исппта иоказаоје необично добар ресултат, али део иисменп, нарочито код оних који нису походили прод) т жну школу, није задовољио. Виртембершки индустријски листови изражавају се о томе овако: „Ко је само ма и површно посматрао развитак наших заната, доћи ће до непобитног уверења, да данас никако није довољно изучавати занат само на практичној основи. Нашем занатлији погребно је данас много впше и зна1{>а и умења но пређе, ако хоће да се одржи у овако оштрој утакмпчкој борби. Он мора бити не само добар занатлија, него и добар цртач као и добар рачунџија; он се мора прсто-