Просветни гласник

652

ПРОСБЕТНИ ГЛДСНИК

јано усавршавати, доиуњујући своје и теоријско и практично знање"... С. * Друштва матера. — У Северној Америци, готово у свакој већој вароши установљавају се нарочита друштва матера. Друштва та баве се само питањпма о васпптању деце. Да бп се видело чпме се баве таква друштва, наводимо овде само нека питања, која су на скуповпма тих друштава расправљана: Одговорност родитељска. Дечје игре. Етика са гледишта куће и матере. Деца и позориште. Дечје забављање. Рђава друштва. Како се деца уче лагати. Дечја нарав. Страх. Историја и њен значај за васпитање. Полазак у школу. Непослушност и њени узроцц. Како се деца уче штедљивости. Пића. Одело. Дечје болести. И т. д. Да би оваква друштва и код нас била преко потребна, о том не треба ни говорити, него би требало настати да се бар што у том правцу почне. Ово је прече и мајкама приличније од онога спремања за кон>ске трке, где и иаше женскиње чешће узима учешће, не помишљајући да је матери прва и најважнија дужност — дете. П. * Образованост у Јапану. — Јапан све внше даје доказа да је напредна н културна земља. На образованост обраћа се сваког дана све већа пажња. Данас излази у Јапану 745 часописа. А вреди поменути, да су у почетку издавачи новпна били и смрћу кажњавани. Једна фирма Охаси издала је за 13 год, 100.000 свезака књига и основала је иет месечних листова, од којих се „Та1уо" и „ВипЗеИшгићи« штампају у 150.000 комада. Образованп људи, разуме се, да та-' мо имају знатан утпцај на развитак индустрије и трговине. Како се пак Јапанцп старају за здравље народно

то би могло бити прнмер нама ! у Европи. Пре кратког времена нпр. било је цело место Текхан порушено и на другом месту изнова подигнуто за то, што је старо седнпгте било у нездравој мочарној околини. II. * Образовањв америчких Црнаца. — За последњих 35 год. смањио се проценат неппсмених Дрнаца за 45, дакле скоро за половину. У народпим школама има црначке деце за 1милпон. У вишим школама пма их 40.000, а 30.000 Црнаца су наставницн. Од њих 1206 посветили су се образовању класичком, 1200 природнмм наукама, 1000 трговачким наукама, а укупно 17.000 њпх су добили академско образовање. Књижница једна коју су Црнци основали има 25.000 свезака. Ту је 300 књига које су Црпци наппсали. Даље имају 3 часописа у свескама »н 400 новнна. Многе земље у Европи могле би иозавидети образовању Црнаца у Амерпци. II. Ситне белешке са Париске Изложбе Биљни модели. — У америчком одељку за иаставу има лепих, стаклених биљних модела. Израђени су врло тачао. У боји су. Сваки је на засебној табли. Према потреби поједпни делови су увећани. Рекао бих да су непрактпчнн. Но могу се дати децп у руке, а тпм већ губе од своје наставне вредности. * * * Збирка штетних инсеката. — У луксенбуршком навиљону изложена је врло инструктивна збирка штетних инсеката, који нападају воће и биље у опште. Сваки је инсекат ирепарисан заједно са оним биљним делом који напада. На поједпнпм моделима умештени су бпљнп органи