Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

време у опншрном разлагању овога пптања довољно је само исгаћп ова. Факта: Кад би горвва поставка о развијању јачине моралног карактера рачунањем била истиннта, онда би окорели зеленанш, Циицари и Јевреји, који су, као што је познато, врдо добре рачунџије, морали бнтн најморалнији људи и са најчвршћим карактерима, док онп то нису, као год ни велики математпчари што нису увек честитп људи. — Рачунањем се може утицати на морално развијање деце, алн само посредно, само на далеко околшпном путу, а то је, кад се буду више давали задаци моралне садржине а мадо неморалне (нпр. са нретераним интересом на капитал) и уз ове иоследње кад се буде надовезивала кратка морална поука, која Ле жигосати неморал. у рачунском задатку. Па чак и то, таквб утицање на дечје морално развијање помоћу рачунања није утицање рачунањем као таквим, већ утицањем аоуком која није рачунање. шиекуланти у дељи да иредставе иред иеобавештеним светом Хербартову Педагогпју као једину научиу, хотећи тим ћутке казати, да је свака друга Педагогпја ван ХерОартове ненаучна. Ово је једно ординарно агитационо средство да се добије за своје иедагошко мишљење и своје удружење што впше лристадпца, какво у области школе и науке пије допуштено, при свем том, штоје оно у иолитичким агптацајама врло обично. Како су и у нас отпочели у иоследње време иеки наши млађи педагози, ученици Јенског универзитета, врло често парадирати у штампи изразом » Научне Педагогије'*, те тиме обмањивати и доводити у забуну недовољно обавештене, иротурајућп иод нменом »научне* Иедагогпје оно, што је у основици баш ненаучно и нему би требало дати право име „Формалистичко-вербалистачка Педагогија", — сматрам за дужност, да на овом месту пустим ову опширпију иаиомену о томе, тпм пре што је не могу, као наномену чисто полемичке ирироде, иустити у »Методику Рачунања« као ручну књигу за учитеље и ђаке. Хербартова Педагогија је у Хербартово време важила заиста као научна; али у данашње доба она се више у научном свету не може сматрати као таква, јер су се обе њене основице, Етика и Психологија, показале према данашњем ступњу науке као ненаучне: Хербартова Етика, са њеним моралним »идејама«, иоказала се је впше као метаФизичка, а његова Психологија, са произвољно измишљеном статиком и динамиком представа, као посве несувремена, због чега ју је са научног поља сасвим потисла нова Физиолошка Психологија, чији је за данас најистакнутији представник В. Вунт. Методска, пак, разрада Хербартове Педагогије, са укалунљеношћу у културнохисторијске п Формалне ступњеве, са давањем у настави претежне важности речима, прелази великим својим делом у убијствен п пенаучнн Формализам п вербализам. Један део чланова »Удружења за научну Недагогију«, место горњег звучног израза узео је скромнији израз „Друштво аријатеља Хербартове Ледагогије", што много боље одговара суштини саме ствари, но израз »Удружење за научну Педагогију«. Праву сувремену педагошку науку треба данас тражити ие у Хербартовој Педагогији, већ у иедагошкил радовима Енглеза Вена и Сиенсера, и у радовима млађих педагошких снага у Северној Амерпцн п у Русији, где Педагогпја није окована традицијом и оормализмом, као у Немаца, него се већим делом разрађује на основици сувремене психологије и Физиологије, хнгпјене и статистике посматрања. Редовни читаоди »Учитеља* и »Иросветног Гласника' 5 сећаће се повише превода с руског таквих једрих иедагошких расправа, које су штампане последњих пет, шест година у овом уваженом часопису.