Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

606

делу једва да руководи какво нарочито начело; он се не обележава као приетадица ни једне школе. Ко од њега очекује да ради потврде и иримене извесних сталних принцииа склапа слике, тај ће се преварити. Легуве уноси у посао несталност једног уметника и лакоћу једног Фељтонисте. Он не даје ни приче пи чланке, него неку смесу од обоје: час је то дијалог, час опис, час тумачење, све номешано заједно, ни једно довољно неразрађено, него само овлаш додирнуто. Л.егуве не даје потпуна разјашњења, он само подстиче на мишљење и осећање. С њим се можете и не сложити, у свему, али осећате да увек вешто брани своје логледе и ако у место аргументације не једанпут прибегне досетки. Има још једна добра страна овог дела, али она, на жалост, може за српске читаоце бити и нека мала сметња за разумевање дела. То је стил. Он је мешовит, као н садржина дела, неједнак, разнобојан. Час су то дуже реченице, које се збијају једна уз другу и преливају једна у другу; час су кратке, одсечне. Често, у сред низа тврђења убачено питање, на које долази одговор, или се оставља читаоцу да га сам иогоди. Ипак, стил више одговара потреби уметности но захтевима науке. У њему има неке драматичности, нечега што је много боље чути но ирочитати, јер захтева нарочити тон гласа. За средњег читаоца, који је научио да тражи у свакој реченици јасно казату мисао, у сваком чданку подробно објашњење и сваком изразу течно значење биће тешко добро схватити ове често китњасте описе, лепе Фигуре и јаче изразе. Ипак, врло је корисно да се прочита ова књига. Она је истина слабија од дела Оцеви и деца, али чини добру допуну овоме делу. У њој нема ничега лротивног ни васпитној науци, ни моралним погледима. На против, она је израђена у помирљивом духу, не додирујући она „сумњива" питања о правој моралности, којом омладину треба васпитавати за бољу будућност. Све је овде умерено, таман погодно да се васпита добар грађанин за сувремени друштвени поредак. Не опажа се чак ни то да је писана у једној републиканској земљн, а нема ни онај уски национални карактер, што га по кадшто имају чак и приповетке Француске. * Иревод је, колико ми се чини — јер оригинала немам — добар, а језик је одабран. Издање је укусно, али је цена велика, тим пре што је дело награђено из Фонда Бељнног. Ј. Нрод.