Просветни гласник

ПРЕДАЕАЊА

УПОЗНАВАЊЕ УЧЕНИКА СА ЗЕМЉОПИОНОМ КАРТОМ У г^ЕДНА ПРЕДАВАЊА Т. Р АДИВОЈЕВИЦА

(СВРШЕТАК) Узми у отвор шестара одстојање од Београда до Ресника на картиразмера 1 : 750.000! (Узео сам). Изнађи ми помоћу размерника, колико је то удаљење у природи? (То ћу изнаћп кад забодем шестар у тачку 0 на размернику и нребацим други крак у десно). Уради што си рекао Г Рде је пао десни крак? (Иза тачке 10. т. .ј. у десно од ње). Шта то> значи? (Значи да је мерена дужина већа од 10 км., јер је овде размер удешен за километре). За колико је већа? (То ћу изнаћи, кад забодем један крак шестара у тачку 10, а други нребацим у лево и видим, у коју тачку пада на лево од 0). Изврши и то! Где је пао? (У тачку 5000 м. или 5 км.) Колика је, дакле, тражена дужина? (15 км.) Јест& ли добро разумели? (Јесмо). Шта је размер? На колико се начпна употребљава? Кажи ми први задатак! Како гласи други? Како се изналази дужпна на карти, која одговара извесној дужини измереној у природи ? Зашто ? Како се помоћу размера добива нриродна дужина, која одговара неком одстојању измереном на карти? Како се то исто изналази помоћу размерника? Штаје дакле, размерник? Иошто сте све то лено научили и увидели из тога, да размер казује, колико су пута на карти смањене дужине (одстојања, даљине и т. д.) из нрироде, потребно је да научите и то, како се помоћу размера изналази, колико су пута смавене на карти површине (земље, мора, острва, језера, равнице, планнне, висоравни и т. д.). То значп треба помоћу размера решити, колико је пута карта мања од оног дела земљине новршине, који је на њој насликан. Разумете ли? (Разумемо) Тај је задатак исто толико важан, колико претходна два. Он се даје