Просветни гласник
ИРЕДДВАЊА
60?
решити врло лако рачунским путем, и то на овај начин. Назите! Кол.ико днмензија има свака површнна? (Две). Које су? (Дужина и ширина). Како се помоћу њих израчунава површина? (Кад их међу собом номножимо). Казује ли нам размер картин, колико су пута природне дужине смањене на карти? (Казује). А казује ди то исто и за ширине? (Казује, јер су и то линије). Који нам део размера казује и једно и друго? (Именитељ размерног разломка). То значи, да су и дужине п ширине смањене на карти онолико пута, колико јединица има у именитељу размерног разломка. Можемо ли одатле изнаћи, колико су пута природне површине смањене на карти? (Можемо). Како? Не зна нико. Па кад су дужине смањене рецимо 5000 пута (ако је размер карте 1: 5000), а ширине толико исто пута (5000 пута), онда колико ће пута бити смањене површине, кад се оне добивају множењем дужине са ширином? (Биће смањене 5000 X 5000 пута). Тако је. Шта си, дакле, урадио с именитељем размерног разломка ? (Помножио сам га самим собом). Како се према томе пзналази, колико је нута карта мања од оног дела земљине новршине, који је на њој представљен? Еад се иомоЛу размера изналази, колико је иута карта мања од оног дела земљине иовршине, који је на њој насликан, онда треба именитељ размерног разломка иомножити самим собом; број који изиђе, казива%е нам оно, што смо тражили. Да узмемо неки пример. Изиђи ти! Какву геометриску слнку представља наша соба? (Правоугаоник). Је ли правоугаопик површина или тело? (Површина). За што? (За то што има две димензије: дужину и ширину). Дужина је наше учионице 12 м., а ширина 9 м., колика ће јој бити површина? (12 X 9 = 108 м. 2 ). Добро. Ту површину, желео бих, да представиш на табли, у размеру 1:100. Можеш ли ? Какву ћеш слику добити? (Правоугаоник). Кад можемо нацртатн правоугаоник ? (Кад је позната његова основица и висина или дужина и ширина). Па је ли нам то познато за нашу учноницу? (Јесте). Колика је дужппа или основица правоугаоника ? (12 м.). Хоће ли бити толика иста и на табли? (Неће). Него? (100 пута мања). За што? (За то што је 100 именитељ размерног разломка). Па колико ће изнети ? (12 см.). Добро. А колика је ширпна или впсина правоугаоника? (9 м.). Колика ће бити на цртежу (100 пута мања, а то је 9 см.). Лепо, сад реши задатак, т. ј. надртај правоугаоник, чија је основица дугачка 12 см., а ширина 9 см.! (Узећу произвољну линију за основицу, па ћу на њу пренети дужину од 12 см. Над крајњим тачкама те основнце нодићи ћу управиице дугачке по 9 см. Њихове крајне тачке спојићу линијом, која ће бити паралелна основицн, па сам одговорио на нитање). Изради све то што си рекао! Врло добро. Колика је површнна добивеног правоугаоника ? (108 см.' 2 ) А да ли толика треба да буде? Израчунај! Колико је пута смањена та површина из природе? (Смањена је 100X100 = 10.000 пута). Како си