Просветни гласник

294

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

овамо нова издања старијих деда. Посдедњих годииа се број првих знатно умножио. С погдедом на ову годему попдаву, јавља се за учитеља важан и тежак задатак, да одвоји шненицу од пдеве, добро од рђавог и сдабог. Јер ђачка књижница може само онда испунити свој високи задатак, кад из ове ведике кодичине пружи „најдепше, најпдеменитије и најчистије, пајздравије и најкорисније 1 '. Овде важи нарочнто основно начедо, да је најбоље само и добро за омдадину. Пошто прн избору дечије дектире морамо знати захтеве, који се морају поставити, то треба да су нам јасна начеда, која је педагогика поставида за просуђивање књига за омдадину. Ми ћемо зато у чдановима, који за овим иду, размотрити захтеве, које иедагогија ноставља. на добре дечије- књиге. При проеуђивању књига за омдадину треба имати троје на. уму : Садржину, облгт и оирему (израду). А. Садр^ина а) Дедо за омдадину мора бити написано чисто моралпо. Оно мора да избегава све, жто би повредидо стид иди што би побудидо ножуду. Правом треба захтевати, „да се не сме јављати у дечијим књигама животињска ирирода човекова, коју баш треба сузбијати". Сем тога треба обратити нарочиту нажњу на начин изражавања, јер има ствари, које саме по себи нису бесгидне, али се ипак не смеју исказати, а да се најгрубље не повреде осећаји стида и морада. У том погдеду стојимо ми у директној супротности са Фидантропима, који без зебње разговараху са својим ученицима о подним стварима, и тиме вређаху не само прирођено осећање стида, него често будише и пожуде, за које дете не треба никада да зна. И ако треба избегавати љубавни елеменат у књигама за омдадину, то се ипак слажемо са мишљењем Кинеровим и Теденовим, да га не треба сасвим избацити. Зар не види дете, да се сестра радује заручнику, зар није учидо у св. писму како је Јаков љубио Рахиду и за њу 14 година сдужио и како је Исак просио Ревеку. Свакако у књигама за децу не сме бити љубавних изјава, сцена о неверству и двозначних радова, ади у свима случајима, „у којима се љубав између мужа и жене употреби, да представи свезу између- људи, које смо учили љубити и поштовати, може се дозволити". И кад се сви односи сликају без придерије, али строгом моралном озбиљношћу, која не одаје нн напоменом ни знаком оно, што треба затајити, онда у таквом делу почива морална сила, која је већ многог мдадића и многу девојку сачувада од странпутица и одушевида за пдеменито дедовање. б) Садржина доброг омдадинског деда треба да буде жтинита. Тиме не мисдимо да све оно, што дајемо детету.да чита, да се је у истини и збидо, јер се онда у нашим ђачким књижницама не би нада-