Просветни гласник

296

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

разумљивих ствари и мали додатак неразумљивих". Сасвим је иогрешно мишљење, које се .још но негде надази, да се деда забављају најбоље нричама ! о деци и поучавају иримерима дечијим. Свакако може дете бити стожер приноветке, а биће и корисно, ако његове мале свагдање невоље и радости чине .један део, а.ш поред тога треба представити поступно растење и усиевање дечије душе; грађа треба тако рећи да дебди над дететом, али само на тодикој висини, да дете може до ње доспети. С правом каже Хербарт: „Дечак никада не води, да је мали, он жели да буде човек; цсо ноглсд дечаков управљен је изнад себе, и кад му је осам година, онда његов видик предази преко дечијих приповедака". Због тога имајмо у виду Рикертове речи: „М11, КЈпЛегп ћгаисћз! Би шсМ ВГсћ кЈгкИасћ ги ^ећагЈеи; тое зоПеп 8Је, лтеп (1и ехп Шп4 1)181;, Мапиег туег(1сп ? А1б те(1ег Мапп (1а8 Клк1, Нећ1 аисћ (ћаз К1ш1 (1еп Мапп: ниг с1ег сг/ЈсћЧн, <1ег ез ш з1сћ ћегаи1'/1е1)'п капп". У тежњи, да деци дамо такве књиге, које имају најјаче и најчистије обележје човечије величине, не смемо ићи далеко, ако хоћемо да лектира васпитава и образује онако, како од ње очекујемо. Деца не могу да читају као п одрасли. Одрасли налазе у књизи познат свет и налазе живог интересовања при упоређивању измишљених слика са оним што су они у истини доживели. Искуство је дечије, као што Кинер вели, много скученије; поред тога, што их интересује исход приче, остаје им још и посао, да кови свет, ситуацију, карактере и т. д. прилагоди својим властитим приликама. Тај посао не треба им ухптедети; он повишава. драж и корист књиге, али тешкоћа разумевања и прерађивања не сме бити велика, јер ће иначе дете изгубити вољу да чита. г) Са овим излагањем додирнули смо већои други захтев, који се ставља на добру дечију књигу: Она мора бити занимљша, али не сме да узбуђује и да води фантазију иогрешжш иутем. Садржина треба да је таква, да ће не еамо будити душеван рад, него ће га концентрисати на тачку сталног и мирног посматрања. Дугачким посматрањима и оиисивањима дете не поклања интересовање, за то их треба избегавати у доброј дечијој књизи. Потребна описивања треба вешто уплести у нриновеци, или их изнети у облику путописа по правилу, које је .Аесинг иоставио у Лаокону: „Поезија описује и тела, али само радњама". Ако смо ради да добра књига прикупи потпуно мисли читаочеве, и да му покрене из дубине душу, онда не сме да побуђује неприродно. Дечија, Фантазија има јака крила, али ова не смеју да дођу у грозничаво кретање, „јер сваки предражај слаби здрави рад духа". Врло згодно наиомиње Кек: „иружајмо омладини највише и најидеалније, чиме се душа подиже а Фантазији се даје племенит правац". Приче о јунацима, биограФије великих људи и жеиа, најсветлије тачке из светске исгорије, робинзонаде и разна открића јесу грађе, за којима омладина жуди.