Просветни гласник

I

КОВЧЕЖИЋ 2 97 * г д) Дечија књига треба да се појави без намерно датог морала: Ирирода је људска таква, да на њу утиче јаче очигледан иример, са.м' људски живот, него поуке и оиомене. Хербарт кажс, да ће намера за ватитање иокварити дечију књигу, и тежња, да се с.ве сведе на религију и морал спречаваће дете, да се ода искрено њеном утицају. С правом каже Кајзер: _И сам Камие, који у историји педагогике заузима видно место, могао је пасти у погрешку, да посдове свога Робинзона прекида свакојаким поучним посматрањима, док се међутим Енгдез Данијед 1)с1'ое показао у том ногледу много бољи педагог, и ако се његово име једва и помиње у тој литератури. ђ) Тиме, што се тражи, да дечија књига не исказује моралну тенденцију, није речено, да онда не треба водити рачуна о религиозној нотреби. Напротив, свака добра дечја књига мора да ее оенива на иозитивном хришИанском начелу. Кро.з целу књигу нека провејава истинска побожност, а пре свега треба да су задахнуте хришћанском љубављу оне личиости, које се износе деци као узори истинске религије и морала, како би деца могла доћи до правог хришћанског посматрања живота и света. Само не треба представљати хришћанство у побожним речима. Оно треба да се износи деци у делима. И у колико су невинија описивања у том ногледу, у толико има в иттт е вредпости и цела књига, Душевни нроизводи не вреде много, који слатким и побожним тоном хоће да васпитају у истинској релпгиозности, док међутим у ствари својим побожним фразама само обмањују децу. За овакве књиге доликују оне просте речи, које мајстор у .Таковљевом путовању" каже свом шегрту: ,Јакове", каже мајстор шегрту, који се чуди да се тако мало говори духовно у кући и не говори се о оном, што је недељом у цркви проиоведано, „Јакове, кад вн поједете комад сланине, држите ли окрајак целе недел.е у устима? Ако пошгјете Чашу вина, да ли га преливате преко браде и оковратника, да целог дана заударате на виноУ Зар обоје не отправите .гено чисто у тело? Ко није луд, видеће по вашем раду, да ли вам је у телу нешто добро нли рђаво". У дечијим књигама не треба истицати верозакоиско становиште. И ако није потребно, да се оно сасвим напусти, ипак се не сме нарочито истицати оно, што би могло друге конФесије увредити пмајући на уму истину, да главна ствар не лежи у оном нгго кон#есије раставља већ у оном што их снаја. Само у таквом гледишту огледа се права хришћанска толеранција, коју ми у животу увек вршимо, и чему ми треба да васпитавамо нангу омладину. е) Грађа за дечије књиге треба да је таква, да ирссађује у дечја срца оно што његов народ краси. Кад ми н. нр. нашој деци изнесемо добар животопис кнеза Милоша Великог и његових војвода, или кад у књизи опишемо чврсту владу нашег данашњег краља Александра, онда ћемо нх увестн у народни живот садашњости. Кад деца проживе у причама и најцрње дане српског народа, па им за тим насликамо и ерпски