Просветни гласник

298

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

устанак од 1815. год., када смо добиди оно, за чим су наши стари тежили, онда ће им се груди напунити блаженством и с поносом ће осећати што су Срби. Она ће заволети своју дивну отаџбину Србију заједно са њеним брдима, рекама, градовима и тврдињама, њеним биљним и животињским царством, коју су поред школске наставе у подесној лектири још боље упознали; иоштоваће своје државне законе, и у њиховим мдађаним срцима сазреће одлука, да у временима опасности, заложе за њу своју крв и своје шиње. ж) Грађа треба да се бави само важним предметима. Књигу, која тежи да ученик у сдободним часовима забавља нешкодљивом лектиром, треба одбацити. Кинези су још мислили, да .сваку забавну књигу треба истиснути као и сувишно злато и игру", а Шлајермахер држи да. је читање због забаве штетно, јер ,оно убија живо посматрање и веже за сто, и т. д." Само лектира у којој садржина има праву вредност, потномаже циљ наставе и васнитања. „Омладину не може ништа више покваоити, него забава са сдабим или оним, што је још испод тога; сво.јим пустим, гдупим.и ограниченим начином заглупљује и ограничава и дечју душу." В. Обли^ Не само садржииу, већ и облик дечје књиге треба прилагодити дечијој природи, јер и узвишено и истинито утицаће слабо или никако, ако је оденуто онако, как*о не приличи грађи. Нарочито на осећај утиче обдик више него садржина. Гајбед згодно изражава облик песничког деда овим речима: ' „Ете всћбпе Гогт тасћ!. кет (ЈесИсМ, (1ег зсћбпе беЛапке ШШз аисћ посћ п1сћ(:; ев котпП (1гаи! ап, Лавв ЕеЈћ ип(1 8ее1е гиг 2и1еп 81шк1е зшћ уегтаћ1е." Ова погодба важн и за дечију књигу. Рикерт каже: „Садржина је камен темељац, ади посдедњи камен је обдик"! „ЛУепп <1и 1ић1е81, Давз ев лтаћг 181, ■»аа г1и 1ић1е84, 84е1Г ез <1аг, гићеп(1 ећ' шсћ1, Мз ез Иаг 181 аибзеп, те Б1г8 шпеп луаг. бо шсМ к1аг, Дазв (1и уегз^ећез! Дгап ги бопЛегп Кегп шн1 бсће^п, 80Н (1ег ће1(1 а1б етез зећез!; аш (1игсћ81сМ'§еп ЕЛе1з1:еш." У овим речима од истог песника лежи све, што се мора захтевати у дитерарном погдеду од облика. „Облик треба да одговара грађи, да ју са свију страна окружава и у свима правцима продире, да се обоје, садржина и обдик, нојаве као лепа цедина."