Просветни гласник

КОВЧЕЖИИ

301

ако је становиште у књизи сувише високо, ученик ће је никако или рђаво разумети и неће имати од ње користи — иди ће је оставити на страну чим нрочита нсколико листова. Ако је иак становиште у књизи сувише ниско, књига неће ученика унанредити. Други важан моменат састоји се у томе, да разредни ненсум и садржина књига у разредној библлотеци иду уиоредо, како бн ова могла послужити за доиуњавање и оживљавање грађе, која се предази у шкоди, Кад је учињен избор деда за сваки разред, онда ће разредни старешина еаставити катадог; гдавне особине овог катадога нека су потпуност, прегдедност и једноставност. У њему треба да су поређане књиге по садржнни, од придике нод овим иасдовима: I. Књиге са сдикама, бајке, гатке, басие, приповетке и песме. II Историја. III ГеограФИЈа. IV Природопис. У овим гдавним одељцима ноређане су књиге по текућим бројевима, а по писцима азбучним редом. Може се додати: издање и датум, кад је књига набављена. У рубрици „Напомене" стављају се нарочити подацп, н. нр. покдон писца, за дечаке и т. д. Кад је у шкоди једна заједпичка бибдиотека, онда се у катадогу мора назначити за који је ступањ књига одређена. Овде треба раздиковати бар трп ступња: виши, средњи и нижи стунањ. За шкоде које имају више од три разреда жедети је, да се назначи старост и род, коме .је књига намењена. 3. Руковање ђачкЛм књижиицама II ако су одређене књиге за поједиие разреде, треба опет пазити, какву ће књигу добити поједино дете. Ако смо ради, да дектира донесе жељене користи, биб.шотекар ће имати на уму: а) дичност, ђ) р(1,1, и с) месне н друштвене придике детета. а) У првом реду пазимо на личност. Ветропиру нека даје учитељ књигу. у којој се приказују озбиљна дица; за нестадног и тромог нодесна ће бити робинсонада, да га подстиче на рад. Ученик суров и тврда срца нека у „мадом пријатељу животиња" учи познавати животиње као божје створове, па нека их цени и води. Ако се опази, да дете има извесну накдоност за неку одређену гра.ђу и за неко одређепо оиисивање, онда то треба примити с радошћу н ако се та накдоност не изоначи и не одведе у једностраност, треба је при избору дектире узимати у обзир, како би се „дару дада придика, да се развија и да своје идеје пзводи". Једностраност треба сузбијати примерном многостраношћу, а накдоност ка ноцепаности строгом једноставном дектиром, дако раздражљив темпераменат дектиром која утишава, страст за чптањем практичним занимањем и ограничавањем сдободе читања.