Просветни гласник

302

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНик

б) Поред нндинидуалности треба се обзирати и на дечији род. До десете године старости може иравац градива за читање бити исти како за мушку тако и за женску деду. Јер и девојка се интересује за занимања, човекова, и не жели, да се поучава само о жецскињама. Ловачкн и ратни догађаји интересују свакако више дечаке него девојчице, које више воле описивање онога, што је лепо и мило; онај који руководи дектиру имаће ово на уму али неће дозволити једностраност. Али при крају школовања треба децу спремити за улазак у живот, а за то је баш омладинска лектира најбоље средство. Дечко мора некад „у непријатни живот", он мора да се борп за неки положај; девојка на против треба да буде „удаљена од ларме и непријатељске свађе и борбе у животу, треба да ради у царству мира и тишине, да у кући распростире мир и срећу". Учител. ће дакле пазити при подели лектире, да дечак нађе сјајне угледе за свој живот, а девојчица да добије грађу, која оштри мисли, која буди разум и уздиже дух, и која у примерима ваљаних жена казује, како жена може у кући благотворио деловати и како може усрећити све лепим одликама праве женске природе. в) У ђачкој лектири треба се руководити и месним ириликама ђачким. Каква разлика у кругу посматрања постоји код деце, која су рођена у унутрпшњости и деце, која су рођена на морским обалама! Каква разлика у посматрању и мишљењу великоварошког детета и онога, које је своју младост нровело на селу! Код првог треба дете подесном лектиром уводити у тишину сеоских прилика и у радости скученог живота; код оних других има лектира задатак, да ученика из једноликог живота изведе, да га унозна са светом и да га из његовог мртвила подстакне на живља кретања. При руковању дечије лектире имају важности и друттвене ирилике, у којима је дете одрасло. Овде се пружа згодна прилика, да се социјалне суиротности изравнају. Богаством размажено дете треба да научи из лектире, да новац и имање не дају вредносг човеку, већ његова унутрашња вредност, и да се колевка многог великог човека (Колумба, Стефснзона и т. д.) налазила у колеби сиромашних родитеља, Дете иак, које ,је одрасло у скромним и оскудпим приликама, треба по_ десном лектиром упутити, да без зависти и мржње гледа на своје богате блнжње; оно мора увидети, да су здравље и задовољство највећа земаљска блага, која могу човека истински усрећити. Грађа за ђачку лектиру треба у неком погледу да је у досегу оних представа, што их дете задобија из прилика, које га окружавају. У том ногледу каже ДерпФелд: „Ја захтевам за омладину и животописе таквих личности, које су одрасле у истом социјалном слоју, и које су својим животом показале, да чврста воља и стално старање налази свуда награду. За ово је довољно мало одабраних примера. Ја мислим н. нр. на језгровитог, родољубивог Нетелбека, на богобојажљивог Штилинга, на вредног Штоквасера, који је од простог лимарског шегрта ностао најви-