Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

303

ђенији Фабрикант у Бер.шну, на Енгдеза СтеФензона, којн никада није завирио у школу, па је ипак од обичног раденика доспео до најславнијег Фабриканта машина". У читању дете се у мисдима ставља у подожај оних људи и ради у мнслима инако, као што су они радили. „Што је дете више научило радити у мис.шма, у тодико ће моћи боље радити и у истини, у тодико ће бити правиднији и сигурнији његов суд, наметнија и чвршћа љегова начела, и у тодико ће боље бити оно спремљено за своје дедовање" (Дидер). Напосдетку дете треба да стече уверење, да раздике у имућности и подожају зависе од начина живота, од природе и способности човекове и од разних других придика. Оваква дектира треба — према царској наредби од 1891. год. — да потпомаже у историјској настави издожене ноуке о нашим друштвеннм и нољопривредним придикама, да боље утврди ту наставу и да јо представи детету потпуно очигдедну тек онда,. кад на конкретним и живим диковима објасни оне апстрактне појмове и приндипије. Где нема нарочитих књижница за поједћнс разреде, ту учитељ нека пази при избору дектире на , г) душето стање детета. С погдедом на дектиру, а у оквиру законом прописане шкодске обавезе, могу се раздиковати три раздична ступња ирема детињим годинама: први ступањ до 9. године, други ступањ од 9. до 12. године и трећи ступањ од 12. до 14 године. За ирви ступањ подесне су скаске, бајке и приче у најпростијем облику, јер оне оживљавају и оевсжавају дух и душу дечију и буде Фантазију. . Како пак омдадину треба посгепено изводити из круга нриповедака и скаски, како их треба иоставити на земљиште збиље, како она морају нознати борбу с нриродом и човеком, тако исто треба да се постепено напуштају књиге с причама и скаскама, а да их замењују књиге, које спремају заживот." За други стуиап су приповетке (Робинзон), лриче о јунацима и онисиваи.а из домаћег животињског царства; за треКи стеиен могу се давати веће приповетке, или научна популарна деда, нарочито са историјском, геограФСком и нриродописном садржином (путописи, (биограФије славних људи и т. д.). Ако' учитељ жели, да се задовоље све ове погодбе, онда је неоиходно иотребно, да он сваку књигу прочита, пре него што је уврсти у своју ђачку књижницу. Ади то није дак посао. За то су у новије време учитељи образовали у многим градовима комиоије, које имају задатак, да деци дају у руке само ваљану лектиру и оне објављују сваке године о Божићу у педагошким, а и у подитичким, дистовима, списак ваљаних дечијих књига. У исто време назначено је поред сваке књиге за који се ступањ и род може књига употребити. И многа учитељска удружења издају сппскове дечијих књига. Кад учитељ нема прилике да учини сам избор књига, нека се повери сдободно таквом вођи.