Просветни гласник

304

просветнн гласник

Да би се одомаћио сталан ред, утврдиће се за сваки разред час, кад ће се књиге издавати. Најбоље је, ако то буде посј е иоследњег часа у седмици (субота од 4—5). 4. Надзиравање лектире Да би дечија лектира имада жељеиог усиеха у васиитиом и наставном иогдеду, нотребна је за то извесна контрола. Да би се ова целисходно изкела, потребно .је, да библиотекар поред каталога води и дневнж, који ће у свако доба казивати у чијим је руката нека књига. Свако дете има у дневнику своју страну, која има ове рубрике: 1. текући број, 2. назив књиге, 3. даи издавања, 4. дан враћања, 5. напомене. Дневник треба да прелази с ђацима у старији разред, како би нови разредни старешина знао, нхта су ученици већ читади, па да према томе подеси подеду књига. Како при издавању тако и нри предаји књига треба учитељ да се увери о стању књиге. Ако је књига већ при издавању испрљана или искварена, то ће се у напомени забележити. Деци ваља препоручити, да чувају књиге, да се и тиме привикавају на ред и чистоту. С погледом на само читање нека се пази јот и на ово: а) Дете не треба сувише рано да чита. ћ) Оно не сме много да чита. с) Оно треба да чита истрајно и смишљено. (I) Лектира мора бити у тесној вези са целокупном наставом. а) Дете не сме рано да чита. У опште се може казати, да читање дечијих књига ваља отночети онда, кад је дете санладало потпуно механичке тешкоће у читању, дакле по истеку друге школске године. У том добу може дете да савлада и разуме без тешкоћа грађу, која је узета из његовог круга посматрања. За раније године приличи само једна историја: живо причање мајчино. Где се је-та најприроднија дечија забава у нашем времену изгубила, а у детету се тако појави жеља, да се опроба у сличним причама, које је већ имало у свом буквару, онда му треба, пружити са великим устезањем мали дарак, н. пр. збирку причица, јер баш у овом добу делују утисци најјаче и могу се иојавити рђаве навике у читању. б) Пре свега треба пазити, да дете не чита сувигие много. Нагон за читање мора се ноставити у примерну равнотежу са осталим душевним способностима, а страст за читањем треба одлучно сузбијати. Школски рад не сме се читањем заиоставити, а воља за рад нека се не слаби тиме, да се дете сасвим пода дражи лаке лектире. Исто тако ваља обратити пажњу на то, да, се лектиром не запостави још више слобода кретања у природи, у дружењу у самосталној и изналазачкој делатности, која је школским радом и цивилизацијом већ довољно скучена.