Просветни гласник

КОВЧ8ЖН1

305

Колико се пута може детету допустити, да бира књигу но својој наклоности, зависи од индивндуадности,. од спољашњих при.шка и од обима књиге; свакако ће о томе пресудити најбоље разредни старешина. У опште може бити 8 дана минимум а 4 недеље максимум. Да се не би изиграла одредба, по којој се може прочитати недељно само једна књига,,. треба строго забранити измену књига. Ако би се која десила, онда је казнити тиме, што дотични ученици не ће добивати неко време књиге из бибдиотеке. Треба пазити, да дете своје обичне посдове врши као и пре, да су шкодски радови брижљиво и уредно и.зрађошт и да дете без устезања и срџбе остави дектиру, кад то нека дужност изискује. Журбу у читању ваља строго забранити. Јер само паметним, умереним читањем осетиће се право дејство и створиће се јасне и трајне нредставе у душн. Ако се код неког детета опази, да хоће много да чита, онда неће бити довољно, ако му се не дају неко време књиге из књижнице, онда се треба побринути, да све слободне часове испуни другим иодесним радом. Ова брига за здраво, хмободпо занимање у игри и боју, у шуми и ливади, у раду на пољу и врту или за тезгом много је тежа од давања лених књига, али је често пута много заслужнија. в) Нпје споредна ствар, како дете чита. Ваља на то иазити, да оно чита истрајно и свесно. II ако је садржина лектире подешена према дечијем духу, опет ће се наћи у њој места, која ученик неће моћи одмах разумети. Онда ће учитељ позвати ученике, да иотраже од њега савета. Он не треба да жали труда, да им пријатељски иокаже пут за разумевање онога шта су читали. Ученике виших разреда треба навикавати на самостално разрађивање књига. II зато на њихова питања не треба одмах одговарати, већ их упућивати, да нејасна места прочитају још једанпут или их потсећати на друга места, која могу осветлити она тамнија. Теден каже: „Баш у томе, да се дете само нађе, лежи чудотворна драж за енергију и за озбиљно расуђивање, и у колико се дете више ослања на самог себе, у толико ће бољи бити плодови лектире". Само онда, кад дете чита пажљиво и свесно, кад се потпуно удуби у садржину књиге и о ономе, што је читало размишља, онда ће нове иредставе и мисли постати његовом својином. Дејство ће бити јаче и дуготрајније, кад се књига ирочита неколико пута. Кад се књига једанпут прочита, оставља она несталан утисак, који брзо ишчезне; поновним читањем продире се дубље у дух књиге у тиме се извлачи права корист из лектире. Полак прича у својим „мрвицама": „По трећи пут читао сам Петра Шлемила. Кад бих добио какву добру књигу, читао бих је, док је не бих научио на памет. Брло ми је годило, кад сам исту књигу чигао чешће. На тај начин постали су дух и облик књиге мојом својином. Путовања жељезницом, која су сада омиљена у књигама, -немају користи. Ждерање књига ждере и благослов читања, а ждере су обично мршаве". Учитељ нека у