Просветни гласник

306

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИВ

том погледу пази на опомену Дутерову: ,Не треба много читати. али добре ствари често читати, чини побожним и паметним". г) Г.лавна је потреба за успешну употребу лектире, да она стоји у тесној вези са целжуином наставом. Ми смо већ раније напоменулл, да, пензум разреда и еадржина лектире иду упоредо, како би се ова употребила за допуњавање и оживљаваље наставног градива. У првом реду учитељ ће издавати такве кљиге, чије садржине стоје у одпосу према некој грађи, ире него што се иређе на обрађиваље те грађе. Пре него што ће се говорити н. *пр. о ратовима за ослобођење, учитељ ће дати ученицима животописе јунака онога времена и због тога од такве књиге мора бити више примерака, да се што више ученика унозна с њеном садржином. Па овај начин спрема лектира наставу, упознавајући децу са .шчностима, о којима ће чути доцније у школи. И тако могу сама деца дати драгоцене номоћи у настави. Тиме се буди интересовање за пруженом наставном грађом. Како се еијају очи, како сдушају уши! Дете се радује ако учитељ нотврди његова посматрања и његово суђење. А.ш оно је и спремно да иоирави своја погрешна мишљења. У исто време сазнаје, на шта треба обратити нарочиту пажњу при читању; научи, да разликује битно од спореднога. У овом случају је дакле дечија лектира изазвала интересовање за наставу, па се је пренела заједно са грађом на наставу. Чешће се иосматра обрнуто. Кад је учитељ очигледно и истинито разрадио један одељак из земљописа, и кад је код деце побудио интересовање за грађу, неће она бпти још потнуно задовољена и тражиће, да још више сазнају. Онда нека им учитељ даје .књиге, које написане у облику путописа упознају ученике са приликама, које се у настави нису могди дотаћи због краткоће времена. И тако испуњава дечија лектира два циља, она пружа материја! за наставу, а с друге стране даје или прима од наставе интересовање, то важно средство за сваки душевни рад. Из овога што смо казали јасно је, да учитељ има прилике и да је треба иотражити, да се увери о томе, јесу ли ученици књиге читали и разумели. За ово препоручује Ллбескинд, да се направе мада означења садржине, која се уносе у дневник или у нарочиту свеску. Ове свеске подносе ученици учитељу, кад враћају књигу, а од времена на време може их сам учитељ нотражити. Против овакве мере не може се са педагошке стране ништа пребацити, кад се учитељ задовољи кратким, простим описом. Треба се чувати претеривања, јер ће деца изгубити вољу за дечијом лектиром. Најлакше се може уверити, да ли су ученици читали књигу, приликом наставе. Пошто смо ту тачку додирнули раније, показаћемо овде само то, како се може обазирати на дечију дектиру при понављању већих партија, па да се разради потпуно оно што је читано и да не постане