Просветни гласник

360

ПРОСВЕТНП ГЛАСННК

хипнотистом, а ко то ради као занат, зове се хипнотизером. Хипнотичаром зове се лице, које се хипнотизује, које је у хипнози. ВгаМ је назвао то стање хипнотизмом, и још 1843. године објашњавао га је овако: , Строго узовЈНи, хипнотизам не означава једно стање, већ читав низ стања, која. на све могуће начине варирају између просте сањарије и коме (болесно 1 спавање; овде се мислило стање прибдижно најдубљем сну), са потпуним одстрањењем самосвести и вољне моћи с једне стране, и готово невероватае егзадтадије Функција појединих чулних органа, интедектуадних способности и вољне моћи с друге стране. Те су нојаве делом духовне нрироде, делом Физичке, хотимичне , нехотичне или мешовите, према томе, какав је стадиум сна. Ћ ако су најинтересније појаве на пољу хипнотизма пронађене тек, носдедње десетине нрошдога стодећа, ипак нису биде непознате неке хипнотичне појаве нре много стодећа, па можда и пре много хиљада година. Југшјс }'-Га.зс ћа пише, да су гностици у првом веку после Христа употребљавади хипнотичко стање за богоугодне радње. Ргеуег изводи на основу саопштења, која му је учинио Нагпаск, да су и монтанисте у својим молитвама, у другом веку после Христа, употребљавале хипнотизовање самога себе. У једанаестом стодећу, кадуђери на Атонској Горн долазилисудо једне врсте хипнотизовања самога себенатај начин, што. су дуго времена задржавали свој поглед на своме пупку. Гагасе1зиз гтг Ноћепкегт, иознати лекар око 1530. године, саопштава да су калуђери у манастиру Осијаху у Корушкој лечили болеснике, дајући им да се загледају у сјајне кристадне кугле. Тиме су постизавади дубок сан, из кога су се болесници будили исцељени. У осамнаестом столећу уживао је велики углед, због сличног дечења, у јужној Немачкој и Швајцарској Шваба, по имену Јозерк О-аззпег. Ннголштатски университет послао 'је тамо једну комисију, која је утврдила исцељење. Из заостадих протокола те комисије види се, да се ту имало посла са хипнозом и сугестијом. СкавГепеГ пе Гиузедиг, присталица Же&тег- а, основаоца науке о животињском магнетизму, пронашао је 1784. годпне једно стање, које је обележено као вештачки сомнамбулизам. „Осим неколнко рђаво схваћенпх појава (пренос мисли, видовитост и т. д.), пронађена је као главна характеристика стање сна, у коме може хипнотизер да управља идеама и радњама магнетизоване особе (Мо11). х ) За пронадазача каталепсије и катадептичних нојава сматра се ГеШт, декар из .,1иона. Са животињским магнетизмом чинило се много неваљадстава. У кодико пак ту има истине, није нам место да то овде испитујемо. Хиннотизам се јако раздикује од животињскога магнетизма. Нортугалски абат Иагга дошао је у Париз, за време рата за ослобођење, из Индије, где су Факири и

') Бсг НурпоШтиб. 3. АиИа^е. ВегНп, КогпГеМ, 1895.