Просветни гласник

НЛУКА И ИАСТАВА

многи други већ одавиа знали за хиииотизам. Он је у своме објашњавању те науке исповедао то мишљење, да при објашнењу тога загонетнога питања експериментатору није потребно узимање фдуида. Много више лежи узрок сна у лицу, на чији мозак дедује он физиолошки. Ето, у томе треба гледати основни ]гринцип хипнотизма. II норед горњих опажања, као првога проналазача хипнотизма треба сматрати енглескога лекара Јапгез Вгат- а. Он је први почео научно пспитивање хипнотизма. ВгалЛ је од 1841. године у тој научној области објавио читав низ списа, од којих су, према првима, последњи показали велики напредак. Главно му је дело неурипнологија од 1848. г. Год. 1841. присуствовао је Вгат у Манчестру при екпериментима швајцарскога магнетизера Н. Ва[оп1аГпе-&. Одмах му је пала у очи обмана, надражена моћ уобразиље, подражавање и т. д. Ускоро за тим нриметио је да особе, на којима се врше ти опити, не могу да држе отворене очн. Вгат је покушао да пронађе узрок томе и експериментовао је сам на своме пријатељу \Уо1<:кег-у. на својој жени и своме слузи. Најпре им је давао да се загледају у грлић винске Флаше, коју је постављао тако високо и тако близу, да је био потребан јак нанор унутрашњих правих очних мишића и оних, који управљају капцима. Даље је давао ВгаМ, да се загледају у украс на порцеланскоме суду, а други нут опет да се загледају у његове очи. Сваки пут је иостигнуто стање приближно сну. 0 једноме случају вели Вгеуег 1 ) овако: „Тада нозва слугу, којн ништа није знао о месмернзму, и рече му да је потребна његова јако напрегнута нажња при .једном хемијском експеримен г Ј;у, ради готовљења некаква лека. Тако спремљен, слуга се није хтео ништа опирати. Имао је нетремице да Фиксира грлић на Флаши. После 2'/., минута сведоше му се очни капци, и то дрхтећи, брада му паде на груди, уздахну једном дубоко, и за тим паде у дубок сан, дишући с пуно шума. Сви се нрисутни на то гласно насмејаше; па ипак се он од тога не пробуди. После, ваљ'да, једнога минута дубокога сна намерно га пробуде, грдећи га због његове немарности, да не може ни три минута да ради оно, што му се наложи, и отерају га. Мало за тим позваше опет тога младога човека. Морао је сести, али му наредише, да добро пази да не заспи. Он рече да ће иазити, али после 2'/ 2 минута склонише му се очи и наступише исте појаве." Ова и друге сличне, пажње достојне, нојаве доведоше ВгаШ- а до убеђења, да ту постоји поремећај равнотеже центара у мозгу и кичменој мождини, и у радњи срца и дисања, а тако исто и у радњи мускула; поремећај долази од дугога гледања и потпунога мира, али нарочито од напрегнуте пажње. Ерајем 1841. године изразио се ВгагЛ најпозитивније, да од оператерове воље и додиривања ништа не зависи,

2 ) Вхе Еп1с1ескш1§ Лев НурпоЉтиз. ВегИп, Рж1е1, 1888. 8. 7,