Просветни гласник

362

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

већ напротив само од физичког и исихичког стања оне особе, на којој се врше хипнотични огледи. ЈЈао узрок мењаљу радња у мозгу сматра ВгагЛ непотпуну артериј ализацију крви. А да би био сигуран од свих заблуда, примењивао је он све могуће мере предосторожности и критике. На скоро је увидео, да његова метода може корисно деловати на неке болести, али је он сам био иротив лечења хипнотизмом разних болести. У неком погдеду изгледа, да је ВгаШ и прецењивао моћ хипнотизма, што је обична мана проналазача. Није се за то ни чудити, што је ВгагЛ био много нападан. У Француску је донео вест о ироналаску хипнотизма 1859. године хирург д-р Агат у Вордо-у. Успехе његових покушаја саопштио је у Паризу Вгоса, држањем говора о томе предмету у АсаДешЈе Дез бшеисез. Париски лекар д-р ВгеЂеаиИ објавио је ресултате својих студија 1866. године у књизи „Вештачки сан и слична стања", која је и сада вредна пажње. ВгедеаиИ је прави оснивач науке о лечењу сугестијом, ма да је ова и ире њега употребљавана у лекарској вештини. ВГе1еаиИ се преседи у Нанси, и ту нађе у професору ВегпЈшт- у знатнога помоћника. Овај је написао 1886. године дело „Сугестија и њен утицај на лечење", у којој је изнео примере, код којих се успело у лечењу хипнотизмом, и у којој тврди, да су те појаве искључиво душевне природе. Веаипгз у Нанси-у студовао је нарочито Физиолошку, а Вгедеогз правну страну хипнотизма. Тако постаде у Нанси-у читава школа хипнотиста, која се може сматрати као средишна тачка новијега покрета. Међугим је 1875. године постао приф-алицом веровања у сомнамбулистичке иојаве и проФесор Физиологије у Паризу ТИсЋеЛ. Неколико година за тим, проФесор университета С1гагсо1 , који је у исто време био и лекар за нервне болести у чувеној париској болници 8а1ре1пеге, приреди предавања на университету о хиинотизму у вези са опитима те врсте. СЈгагсоГ-оки предавања побудила су многе не само у Француској, већ и у другим земљама, нарочито у Енглеској и Немачкој, да проучавају хипнотизам. СЈгагсоГ је у својим испитивањима више обраћао пажњу на клиничну страну. Он постаде представник париске школе, која дође у сукоб са оном у Нанси-у. Због СЈгагсоГ- овога угледа у иностранству, његова је школа испрва добила многе присталице. Па ипак се кроз неко време начини обрт. Пошто је СЈгагсоГ употребљавао за своје експерименте само болеснике, и како је хиннозу изазивао само под утиском страха, свакако су резултати његова испитивања били једнострани и погрешни. И сада су школа у Нанси-у, а тако и ВгећеаиИ-ВетЈгегт- ово учење о сугестији у позваним круговима већма признати. ВгоивЈ је заступао њихово учење и на медицинској академији у Паризу. У Немачкој су се почели бавити хипнотизмом тек 1880. године, када је дански хипнотизер Напзеп, човек без дубљега образовања, побудио.