Просветни гласник
372
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
свим чисто, а само се писаље обично везује за лекције из читања, као> што се и ове везују за декпије из других преджета. Успесн, постигнути из овога предмега, збиља су такви да Ходанђани могу бити иотпуно задовољни рукописом своје деце. Не само што се иише депо, чисто и разговетно, него се још деца привикну да пишу и правилло. Имао сам прилике да читам иисма сељачких девојчица које су пре три годнне свршиае основну школу, и она су била написана тако чисто, деио и правилно да би се могла у том погдеду ставити као углед ученицама наших Виших Девојачких Шкода. Тачуница почиње учењем бројева од 1 до 10. Пошто се научи како се иишу и пошто се деци да појам о броју у опште, учи се у I разреду сабирање и одузимање бројева 1—10, а у II разреду исте Функције са бројевима 1—20. У III разреду се наставља учити сабирање и одузимање бро.јева од 1 до 100, а у IV разреду множење и дељење са истим бројевима, а уз то још најпре појам о раздомцима, па онда и рачунање са њима. У У разреду се учи сабирање и одузимање бројева до 1000, а у VI разреду, уз понављање свега, што се дотде ирешдо, још и множење и дељење с истим бројевима. У VII се само утврђује што се дотде учидо а нарочита се пажња покдања рачунању са простим раздомцима. Од УШ-ог разреда почиње се учење најпре писањем и изговарањем десетних раздомака и бројева, а за тим сабирањем и одузимањем; у IX разреду, уз понављање раније наученога градива, учвршћује се нарочито познавање десетних бројева, и отпочиње рачунање са.бројевима изнад 1000. Тако се исто ради и у три виша разреда, само што се у XI додаје учењераздичних обдика рачунања с раздомцима простим и десетним, па се то, уз општу редукцију, утврђује и у XII разреду. Холандски језик је најважнији предмет у основној шкоди. Писање се везује, као што је показано, за наставу из матерњег језика да би се постигди бољи разудтати; а тако се исто настава из матерњег језика, с друге стране, везује за наставу из остадих предмета којима је она као неко средиште. На тај се начин око наставе и матерњег језика усредсређује настава остадих предмета и постиже јединство које је ирва погодба правом и трајном успеху. У настави из научног језика граматика је потчињена дектири, те ученици додазе до правидне примене граматичких едемената помоћу правидно извођене наставе из читања, а не учећи на памет апстрактна граматичка правида. У прва четири разреда (I—IV) ученици се привикавају да садржину прочитаних иди на памет научених несмица и прича исказују најпре усмено, а за тим и писмено у кратким и простим реченицама. На песмама се учи нарочито и изговор коме се покдања ведика пажња. Паиђу ди сеу декцијама теже речи, учитељ помаже ученицима, на часовима из матерњег језика, да праве реченице, у којима ће им ее, кад се употребе добро, јасно видети значење. Да би се избегле погрешке правописне,