Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

373

показује се ученидима, како треба писати сваку тежу реч. Све је предавање састављено од низа питања која учитељ ноставља ученицила да на њих одговоре. Да би се олакшало прављење речи и да би се оне боље упамтиде, употребљују се нарочите коцкице начињене од писмена. Никад се не приступа прављењу речи које нису раније показане и објашњене. На овај су начин задовољени закони очигледностн, а у исто време је и постакнута саморадња код деце, те то обоје чини наставу занимљивом. Од V до X разреда ради се као и у првима, само што се, разуме се, градиво увеличава и шири и по обиму и по разноврсности садржине. Старим веџбањима, којима се ученици привикавају правилној нримени граматичких и правописних правида, додају се у овима и иисмени састави, којима се узима за предмет оно што су ученици сами виделл и радили ил.и оно што су читали или научилл из читанака или из јестаственице. У најстаријим разредима (X—XII) ради се као и у ранијим. Градиво се шири са напретком наставе из других предмета, за које се везује настава из народног језика. Гдавна се пажња обраћа писменим саставима, за које се предмети узимају из народне историје, географије или јестаственице који се почињу иредавати тек у овим разредима. Разуме се да су према овој потреби удешене и Читанке. Народна Историја је збиља предмет који засдужз г је да му се поклони најозбиљнија пажња у основно.ј школи. Утисци, добивени у доба раног детињства, дубоко се урежу у душу детињу, остају трајни кроз цео живот и од јаког су утицаја на Формирање осећања, која ће потом бити пресудна и за Формирање карактера. А народна је историја увек пуна примера који треба да су стално на догдеду омладини, било да их одвраћају од онога што неваља, бидо да их одушевљавају за радње којима се једино може корисно одужити дуг отаџбини. У холандским основним школама народна се историја почиње систематски учити тек од IX разреда, а у ранијим се разредима, почевши од I разреда, са ученицима обрађу.ју маде приче из народне историје, којима се увек даје доста места у Читанкама, те се, уз декције из читања и народног језика, почињу ученици унознавати и са гдавним догађајима из народне исгорије. То им управо сдужи као припрема, јер се на овај начин ученици зарана упознају у овим причама са свима гдавнијим догађајима, те им то сдужн потом као грађа која се у старијим разредима (IX—XII) само систематише: указујући догађајима узрочну везу, сиајају се једии с другима у једну органску цедину која обухвата оно што је неопходно знати о својој народној ирошдости свима добрим грађанима да би могди правидно схва.тити интересе своје земље у садашњости и чему им треба тежити у будућности .