Просветни гласник

376

ПГОСВЕТЈШ ГЛАСНИК

Правилном телесном развићу, поред осталога, с.тужи и ручни рад који је у овим шкодама такође добро застуиљен, а предаје се по програмима, какви су за овај предмет усвојени у најбољим шкодама у иностранству. Девојчице уче, у место ручног рада, од првог разреда још како се илете. У другом се наставља плетење прве чарапе до стопала, а поред тога елементи веза на лакој материји на којој ће ученице вести мале тачкице, крстиће, четвороуглове, звездице и т. д. У трећем разреду ученице плету стопалу и завршују са елементима веза, те у четвртом почињу учити како се шије и како се потилићу и крпе чарапе, а у петом се овоме додаје и како се крпи рубље и одело. У шестом разреду, поред ранијега, учи се како се шију навлаке за јастуке, а у седмом и осмом се са,мо«утирђује што се раније научило. У деветом се почињу ученице привикавати кројењу и тпивењу најпотребнијега одела, па се то наставља у десетом и једанаестом разреду, те ученице, пошто све то утврди и прошире у последњем разреду, излазе из основне школе као стручне шваље, готове да буду мајци радост и одмена у послу. У свима основним школама у којима ученици плаћају школарину уче се и страни језици: немачки, енглееки и францускн, јер су онн Холанђанима, као поморсКом и трговачком народу, врло потребни, унраво неопходни да би могли у пуној мери развити своје послове. Учење је ових језика Факултативно. Да би се постигли жељени успеси, за учење језика употребљује се виша метода. У многим се школама директна метода, Перлицова, претпоставља другима. Но њој се стран језик учи без помоћи матерњега. У школи г. ван дер Мелена присуствовао сам предавању Францускога језика у петом разреду. Учитељ има на столу неколико разних предмета који су чести у свакодневној употреби. Редом их показује ученицима, казујући им Француски, како се који зове. Да би деца упамтила назив, удара гласом на њ, и онда деца, на учитељев захтев, пошто је неколицину посебице пропитао, сва у глас понављају име дотичне ствари. Кад су то наз т чили, учитељ исту ствар меће у разне положаје према столу (на, испод, поред, више, далако, близу) и тражи од ученика да му онет на Француско питање одговори кратком, али правилно склопљепом Француском реченицом коју најпре понове неколицина, па онда сви у глас. То се исто понавља са свима стварима. Радећи по ово.ј методи достижу се збиља врло лепи резултати: деца за рана привикну слух на Француски изговор и сломију језик, те им је иосле лако научити тачно изговарати Француске речи. На овај начин лако, без великих напрезања, науче не само преводити што је Француски написано, него — а то је главно — разумети кад се Француски говори, па и одговарати на Француском језику. И збнља по свршетку основне школе деца п науче стран језик који су у њој учила. У једној од учитељских школа у Хагу присуствовао сам продавању из историје. Наставник га је, да би ми дао прилике да га разумем, држао на Француском језику; уче-