Просветни гласник

наука и настава

375

јама; у XI разреду се предази на геограФију Европе, а у последњем, XII разреду, понавља се све што се раније учило па се изучепо градиво шири обухватајући и најпотребније знање о осталим дедовима света. Јестаственица се учи, као што се киди но плану у свима разредима, почевши од првог, ади не по спедијадним уцбеницима који би били израђени ирема програму за сваки разред: Читанке за поједине разреде удешене су тако да, поред остадога градива, обухватају и предмете које треба прећи из Јестаственице. На учитељу је дужиост да објасни изближе у Читанкама описане биљке, животиње и минераде, указујући им, на часовима намењеним Јестаственици, детаљније састав, начин живота ако је реч о животињама, употребу и корисност. Учење едементарних знања из Јестаственице одакшано је иа овај начин, а трајнији су и постигнути резудтати. Певању и цртању покдања, се ведика пажња у ходандским основним шкодама. Оба се предмета почињу учити од I разреда и учење траје кроз свих дванаест разреда. Певање се почиње нарочитим песмицама које се певају по сдуху н хору. Од Ш-ег разреда се почињу учити едементи певања по нотама, па се тако продужује радити све до сврЈпетка шкодовања. Дртање се не почиње учити онако као што је код нас уобичајено. Да би деца научила на очигдедан начин распознавати просте обдике, даје им се нарочито за тај посао спремна земља од које они праве по показаним обрасцима врдо просте предмете и облике, а тек се посде уче како ће ове облике преставити п на хартији линијама. У II разреду се продужује радити ово исто само у хпирим размерама ; доцније се изоставља грађење облика, него се дају готови прегледи које деца прецртавају, док се не свикну цртати не само по готовим прегдедима, него по предметима који се стављају пред њих. Гимнастика се такође почиње у првом разреду. У прва два разреда учитељ .показује деци покрете које она по том изводе играјући се. Овим се веџбањима не задаје деци много труда, јер су она таква да њихово извођење не захтева много физичких напора. Гдавно је да се .деца привикну помоћу њих на добро држање. Ове су главне врсте ових веџбања: 1. имати добро држање у ходу и кад се стоји мирно; 2. проста веџбања руком, ногама, гдавом и горњим дедом теда; 3. проста веџбања у трчању и у ходу; 4. веџбања којима се подстиче осећање мере; 5. образовање врста и ход преко вештачких путова; 6. играње. / У старијим се разредима изводе иста ова веџбања само у ширим размерама, а од петога им се додају још и сложена веџбања и скакање. Свима је овим веџбањима задатак упутити снагу дечију да се правидно развија како би им се покрети одликовади дакошћу и одмереношћу.