Просветни гласник

наука и настава

519

Онет се замера на страни 611. н 612: „§ 245. прим. 1 треба дитирати по оригиналу (СЛс. с1е апнс. 18, 62)... аписМа Ш81 т1ег ћопоз евзе поп ро*еб4". Шта ћемо, кад г. Лазић во.ш акрибију, па само замера. Овакав ред остављамо г. Лазићу да се наслађава њим, кад му се не доиада онакав, какав је у Туромановој синтакси, и ако је сасвим коректан. На страни 612. вели оцењивач ово : „§ 148. в. у четвртом примеру иза ^иос! додај ћоттез а у § 270 пза 1)ошб шогЉиз треба ргаеЛЛоз, Не треба ту ништа додавати. У првом је случају (1аш) ипзегов супстантивовано и значи „(такве) невољнике, (несрећнике)", а у другом је )зошз тогЊиз а1>1. циаИ1аИз и према том је онда реч ргаеЈКоз сувишна. Опет се замера Туроману : „§ 237. Израз аАпагаИош зит није класичан — наилазимо га код 1 ј. Аип . 8енес. н. пр. ер181. тог. 1 XIV ер1з1. IV (33) 1 )10п ен! а(1ппгаЦоп1 ипа аг1)ог, и1л 111 еап(1ет аШ1и(1теш 1о1а з П уи зиггехП а н код Гелија и Апулеја, с тога треба писати аАипгаИопеш ћаћео или ша»па ез! а1сз а(1ингаИо а као Разиу за аЛпигог узима се аДнпгаНопе аШси". х 1им се може заменити пасив глагола аЈпигап, то се може видети и из примера под § 183., 4. Г. Лазић замера и за ово : „§ 307. после 1оп§мг додај ^иозсН.е аи!ет". И ту не треба ништа додаватн, јер је пример и без тога додатка исто тако јасан као и са тим додатком. Због своје акрибије замера г. Лазић Туроману и за ово : „§ 312 прим. 2.— Ово правило није добро (с! Сајферт 43, 243, 2. Аит.)." Ја велим да .је ово правило добро и јасннје не може битн. Ево какво је то иравило у Туромановој синтакси : „Ако се двосмислице ваља бојати, онда се за означење реФлексије на субјекат главне реченице узима 1рзе". Па И -Сајферт има такво правило са овим речима у загради :1о§1зсћ, ^гашшаИзсћ. Туроман страда само због акрибије г. Лазића. И ово вели г. Лазић : „§ 336, 3 пише. Туроман са Сајфертом „Ргопотеп ро88ез81Уит стоји испред своје речи само онда, када је наглашен". Ово правило није тачно. Шта да кажемо за ове примере, где видимо да ргоп. роззезкјуиш стојп напред а није наглашен, а честр се налази и иза речи, где Је збиља наглашен ? Ево примера Сш. (1е о!Т. II, 82 а(1 Р1о1етаеит, зиит |108рПеш уепП" е!с. Сад страда због акрибије г. Лазића и Туроман и СајФерт. Ја ве.шм да је у свима овим примерима ирономен посесивни наглашен, кад стоји испред своје именице, а ненаглашен, кад стоји ша именице. Нека нам г. Лазић докаже да није тако. Сувпшно је навођење и оиих иримера. Има у оцени за тај исги иараграФ и ово : „А и оно иравило није тачно, да број и ргопошеи ЛетопзЈгаНушп стоје испред своје речи". Туроманово је правило тачно, јер прономина демонстративна и бројеви по иравилу стоје .нспред својих речи, а само онда мењају место, кад се истичу. При дну на 612. страни оцене стоји још и ово : У § 316. или још боље у § 328. Прим. 3 могло се рећи да се срнско „и то" у латинском језику често преводи и са е! (ци(1ет на пр." е!с.. Да се наше „и то" каже и е1 (цпЛеш, учи се већ у облицима и с тога многн граматичари, који све оно, што је зн облике, одвајају од онога, што је за синтаксу, у синтаксу и не уносе е1 ((и1(1ет, па тако је урадио и Туроман. Акрибија г. Лазића замера Туроману н за ово : „У § 143, 215, 2 и 336, 2 наилазимо на овај ред речи (336, 2) игћз Коша, Кћенив Пишеп, СопоИ оррМит, Тугиз игћз. Свакоме ће одмах у очи иасти, који добро ирегледа она правила, у којима се говори о реду речи — да према ономе „али игћз Коша" треба пнсати и „игћз Тугиз". Ми наиротив читамо у примеру „Тутиз игћз".