Просветни гласник

520 просветнж гласник

Прегледамо ли тачније и савесније употребу именица игћб, орр1с!ит и !1шиеп код класичних писаца, наћићемо, да те именице обичпо стоје испред оне имеменице која локазује градове или реке. А што се тиче оног примера Тугиз игђв е1с — он је из СигИ-а ЕиГ-а (IV, 4, 19) но и тамо не стоји тако него само Тугиз. И писац СигИив Ки&б држи се у томе класичних писаца". Само г. Лазићу због његове акрибије може иасти у очи да према игћб Кота треба писати игђз Тугиб, а другоме, кад прочита Туроманово правило, макар и не прегледао „тачније н савесније", то неће пасти у очи. Свакоме ће пасти у очи то, да оно „али" значи „увек" или „свагда" и да израз игћб Коша нма сталан ред речи као н изрази аепа1:иб рори1иб^ие Еотапиб, 1:егга тапдие е(с., да дакле тај сталан ред речи вреди само за „град Рим",анепза град Тир и друге градове. Зато је Туроман рекао „али". На 613. страни при крају стоји и ово : „У § 265. Згоднија би била речца „увек" место „иначе" а могло би се још додати да стоји код Днцерона и и1 при једном истом субјекту у зависној реченпци н. ир. сопбШиегат, иг 1и А1'р1паи тапегет". Да је то без смнсла, види се и отуда, што одмах и сам г. Лазић себе иобија, јер каже да и при истом субјекту стоји и и1, к онда како то од један пут да се за оне елучајеве, у којима при истом субјекту стоји и и! и инфинитив . каже да то бива „увек" место добро унотребљене рече „нначе". И ово тражи г. Лазић : „§ 296, 3: Унитне реченице 1. и 3. лица стоје у Асс. с. 1пПпШуо —много би боље било рећи „само индикативне упитне реченице 1. и 3. лица". Није боље рећи „ индикативне упптне реченице 1. и 3. лица", пошто је за та лица упитних реченица утврђен назив реторично иитање. Према томе бисмо н наративие реченице морали звати „шгдикативне прииоведне реченице", пошто су и оне идикативне. Опет поправља г. Лазпћ Туромана : „§ 292 Тћгаву1)и1и8 еопбШиш серИ биоб Ш)егапс1ј (би1 или бе ШзегашП). Обично је оно што је у загради једно те исто са главним цримером или њему слично, — но то може да ученнка овде доведе до лажног закључка да мисли да је бш (бе) ИђегажН то исто што п биоб ПћегашИ". Ако би којн, ђак помислио тако што као ви, онда је, мислимо, наставничка дужност, да притекне ђаку у помоћ, иначе на шта је наставник. Још стоји и ово нри крају : „Наука о иартиципу леио је и прегледно сређена, док су на иротив граматично-стилистичне напомене могле бити опширније". Баш нам је мило што је г. Лазић задовољан, ако ничим другим, а оно бар обрадом партиципа, а мплије би нам било, да нам је казао, шта би то још требало унетн у граматично-стилистичне напомене, па да и њима буде задовољан. Од замерака г. Лазићевих не може се, као што смо видели, ниједна одобрити. Још је 1887. године данашњи ирофесор грчвог језика у загребачком универзитету др. Мусић у предговору (V страна) своје словнице грчкога језика рекао о првом издању Туроманове грчке граматике између осталога и ово : ЈЈ Ша1огп а озоШопг гаЈи-а/.попси зротгпјет, <_1а ват и дгатаНсг у. Ђга Тиготапа пазао рипо 1ере ирте". Тако о Туроману Мусић, а један млад наставник у карловачкој гнмназији г. Глиша Лазић хоће да даје упуства Туроману о том, шта да се унесе у латинску синтаксу, а шта да се не унесе, и то Туроману, човеку богату и знањем и искуством као ретко ко. И ко то упуство даје? Г. Глиша Лазић, који је може бити доцније почео учити латински језик, него што је Туроман цочео писати књиге. Та и г. Лазић се прво почео учити латинском језику пз Туроманових књига, као и ја сам п толике