Просветни гласник

наука и настава

521

друге генерације и пре нас и после нус . Па зар с таквом скромношћу и поштоваљем излази г. Лазић пред Туромана ? На завршетку своје оцене вели г. Лазић и ово : „Нисцу желим здравља и воље, па да нас наскоро обрадује петим поправљеним и попуњеним издањем синтаксе латинске". И ја желим писцу да у здрављу дочека не само пето, него и многа друга издања, али не са оним поправкама г. Лазића, јер би тек онда књига била с погрешкама. Тешко да ће што писац моћи мењати у садашњем издању своје синтаксе, а ако и узмења, он ће то урадити са оном вештином, како је то и до сада радио и ослањаће се само на своје богато знање и искуство, а никако и на замерке г. Лазића. Зар г. Лазић није видео разлнке пзмеђу трећег и четвртог лздања Туроманове синтаксе у оном класичном распореду грађе, који ће писац морати задржати и у доцнијим издањнма ? Зар није видео да је с распоредом добивено у краткоћи и да се опет налазн у књпзи, што има и у трећем издању, а по негато и вшпе ? Види се, дакле, да г. Глиша Лазић није веровао ни Луки Зими, који о Туроманокој синтакси између осталога каже и ово : »Латинска синтакса пак госп. Туромана одликује се језгровитом краткошћу ; ту је све изостављено.. што је мање потребно знати... Књпга је написана скроз јасно и коректно и одликује се осим тога још особито лепим распоредом градива. Свакајествар у њојзи на оном месту, које јој најбоље доликује : тако да оно, што је потребно пре знати, долази пред оним, што се може за доцније време одгодити. Осим тога, што је у науци о надежима и о глаголу леп и лодесан распоред ваља особито одобрити и то, што граматичио-стилистичне напомене одељене тек иза науке о падежима и о глаголу следе... По мом уверењу ова књига г. Туромана међу досадашњим нашим граматикама латинскога језика прво место заузима и не заостаје, што се практичности тиче, ни за једном књигом те струке'' („Бранково Коло" за 1899. годлну, бр. 50. стр. 1595). За тим вели ово : „У латинској синтакси г. Туромана немам посебно ничему забавитн; све је ту коректно, тачно и јасно ■ разложено"■ (ЉМ. бр. 51. и 52. стр. 1647). Тако о Туромановој синтакси Лука Зима, али му г. Лазић не верује. Ја мислим да је Зима већ одавно заслужио да му сви верујемо. Ево шта о Зими вели номенути ирофесор загребачког универзитета у иредговору своје грчке словнице : „С1апак ргоЈевога Т. 2лте : КјекоИко рптј еЛађа па вт<;ахи и бктпс1 §гско§а јег1ка ос! <1га 6-. СигИива, ргеуео Гг. Рећ-асгс, — и .Јгујебси дттагје уагахсПпкке га §к. §о<1. 1882|3. Дозао т1 је уг 1 о (1оћго Ге гвкгепо гаћуаЦијет ц. р1бси па роис1, који пп је и пјети рги?ло. Карове 8рот1пјет, <1а пје^оуо гаг1а§анје о аровШупот рагИс1ри вавујт 0(1сЉга\ Т ат". Како је г. Лазић неправедаи према Туроману, види се најбоље н из овога. У 38. броју „Бранкова Кола" (од 1900. године на 1214. страни) у „Читуљи" („Др. Карл Шенкл") каже г. Лазић између осталог и ово : „Писао је" (вс. Шенкл) читанке (вс. грчке) за гимназије. Читанке су му нреведене на многе стране језике (на и на срлски од дра. Јована Туромана)". Тако г. Глилга Лазић. Међутим је Туроман своје примере за грчке облике (Београд 1884. г.) израдио самостално према грчкој Курцијевој граматици, као што се и из натписа саме те књиге види. У предговору тих својих примера каже Туроман између осталога и то да је при изради примера поред дела од Везенера, Хинтнера, Хелера, Белермана и др. употребио и Шенклову књигу „бпесШвсћев Е1ешеп1агћисћ пасћ <1еп СгатшаИкен уоп СшЧшв иш1 Кићпег Рга^ 1881. год. Према овом види се да г. Глиши Лазићу није девиза од&оу аЛгјд-еС иеС. Јаико Лукић