Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ

Не плашите децу! У васпитању нашег подмлатка јако се укоренила једна лоша навика, која је често од врло кобних последица. То је оно непромишљено задавање страха деди у приликама, када хоћемо да се она умире. Дете, као слабо и још неразвијено створење, и, само је по себи накловено плашњи и страху. То нарочито бива код деде јаче душевне енергије, јер њихова уобразиља јаче развија подстакнуте осећаје. Дечји страх је велико морално зло, хсога нам се ваља чувати као лшве ватре, јер када се једном безразложмо развије и одомаћи, не само дагаје тешко излечити, већ су покашто и сви покушаји у томе правцу безуспешни. У понеким случајевима тек с годинама иролазн тај уображени страх, на и то врло ретко, јер је чак и међу одраслима вигае нлашљиваца, но људи одважних. Но у нашим породицама, као да се врло слаба пажња томе поклања, јер место да се наше домаћице и дечји васпитачи у опште прихватају свију мера против тога безразложног страха дечјег, још у самоме почетку његовом, они га васпитањем још јаче развијају. Место сопственог ауторитета, они се подвргавају утицају ауторитета разнпх страшила. Први основ страху постављају разне бајке. Последице се тога. најпре опажају код најдаровитије деце, која губе тих и спокојан сан. Разуме се да се томе принисују сви мо-

гућни узроци, само не онај прави. И тако, у место да се дете, чпм почне нојимати, занима стварним предметима. те да свет унозна онакав, какав је у истнни, оно само ночнље стварати себи свој чудноватп душевнн свет који нма у себн неброј узрока за узалудан страх, пошто радњу мозга не руководн код њега сгварност. Многи људи сматрају то за сасвим нриродно, да је дете бојажљиво и даље не мисле о ствари; други опет, суровија карактера, граде најзад и шалу од те детиње бојажљивостн, од те несрећне особпне, која му је усађена лошим васнитањем. Покашто опет мисле родитељи, да ће ту раније развијену бојажљивост дечју временои моћи излечити, али у залуд им надање ! Дете, када се већ види застиђено, оно ће други пут крити тај свој страх, те га неће моћи нико у томе разуверити. И тако ће на тај начин његова нлашња бити зло скривено н у толико веће. Дете није увек добро, не слуша и заслужи казну. Да би се мали несташко што боље умирио, почиње мајка нризивати у номоћ разна страшнла, која као да су створена за „непослушну децу". Дете то чује и памти, а мајка баш на то и рачуна. Дете остаје у вече само у својој постељп, у хмрачној собн. И тако се у млађаној главици његовој роје најужасније мисли, а на душевном му обзору нижу се страхотне слике и прилике. Оно силом склапа очи, завлачи се под покривку, ама узалуд, Фантазија ради и дал.е Ненадна