Просветни гласник

Б Е .1 Е III К В

535

шкрипа намештајанаруши тишипу. Бедна главица не може го одмах да нојми и онда ето страха у свој својој страхоти! Крв наваљује мозгу, срдашце снажно куца, дисање се отежава, удови се тресу, ;шој кипти, док се напокон из суха грла не отме очајан крик. А ако се случајно томе придружи и други појав, који дете још вигае збуни и страх му новећа, а ми му не притечемо у помоћ, може тако добити падавицу, а и разум изгубити. Ко још не зна, како су ситне стварн, које детету задају страх ! Колико је потребно труда, да се мали плашљивац умири пред спавање и да му се објасни: како ова нли она уображена прилика у соби, која детету задаје страх, није ништа друго. до какав хаљетак, који впси о клину, или сенка неког предмета, произведена месечевим магичким осветљењем. Па шта да се ради против тога дечјег страха? Пре свега, не говоримо нигда пред децом о плашњи ; страх не треба да постоји у речнику, из кога дете учимо, јер ништа није тако заразно као страх. Кад би млађи, или ко други, причао деци о страшилима каквим му драго (вилама, вештицама, вампирима, вукодлацима и свима крштеним и некрштеним чудима), то треба одлучно осудити и забранити. Истина је највећиненријатељ страху; када се дете од нечега уплаши, уз весео разговор ваља га томе привести и уверитн га, како се безразложно поплапшло, а срдачан смех његов, радост због те обмане, најбољи нам је доказ: да. се оно неће од тога више плашити. Пре свега ваља дете упознати с околипом, унозорити га на законити однос између узрока и последица, те да може и само објаснити ненадне нојаве, и веџбати га да и само изналази свему узрок. Када на пр. пуца у соби дрвенарија, . зато што се исушује или под шкрипи, с тога што се угиба, упозоримо дете на тај узрок, те да и њему самоме иостане то појамно.

Нарочито је потребно уверити децу. како сама помрчина, која нриродно празиоћом својом занлашује децу, нема у себи ни опасности, ни тајанствести, већ само могућност, да се ударимо о шта, те је с тога потребно пажљиво се кретати. Но не смемо дете од страха лечити на тај начин, да га силом убацимо у мрачну собу. Ако се дете брани да уђе у такву собу, питајмо га, зашто неће тамо да уђе, иа ако каже да се плаши, уђимо сами п затворимо врата за собом. Када види дете, да се отуда вратимо весела лица, нестаће код њега страха* те ће и само без бојазни ући у мрачну собу. Тада и ми уђимо за њим, те му објаснимо где шта стоји, како би се научило поредити изглед предмета при светлости и у полутами и сутону. Појамио је, да и даље васпитање има ићи у иравцу, који искључује сваку плашњу. Пре свега деци ваља одабирати за читање паметне ствари, ваља их привикивати на слободн.о кретање, улевајући им ^еднако да су срчаност и одважност ретке особине. Наше мајке и домаћице, које имају пресудиа утицаја у домаћем васпитаау свога подмлатка, нека нигда не смећу с ума зле последице дечје плашљивости, па нека јој не даду маха својим неразумним постунцима. „// е илашите децу", нека је девиза свакоме, ко узима и најмањег учашћа у дечјем васпитању. Ср.

Модерни језици у еиглескии школама. МШ1д, наставник реалке у Лајпцигу, провео је ирошле године три месеца у Енглеској, н нарочито се интересовао наставом модерних језнка у енглеским школама. Извод из његових опажања саопштавамо читаоцима Просветног Гласника у нади да ће их то занимати. Прва школа, коју је МаШ^ посетио, I била је ТЈшуегбИу СоПе^е 8сћоо1. У овој,-као и у осталима које је лосе-